Српски сион

Стр. 832

иази на сваки покрет, који би, приликом борављења у Далмадији бискупа Дрохобецког, угрожавао дркву правоелавну, те да му свакн евентуални случај истп час јави. Овако је преосвештени Никодим поступпо зато, што је долазак у Далмадију унијатског бискупа из Крижеваца, под чијом јурисдикцпјом стојп доиста „нремалешно" унијатско стадо овамо код нас у Кричкама, Баљцима и Врлицн, морао да се збуде у највећем јеку врло учестаног за ово пошљедње вријеме позивања из Рима православних народа, да се с њиме (с Римом) сједине, т. ј. да превјере и пријеђу у унију. Кад је међу тијем стигао у Далмадију бискуп Дрохобедки, нашло се иријатрља православља, који се ношаху мишљу, е би добро бпло, да и иреосв. гооп. епископ Нпкодим овом приликом у епархију, у горње крајеве. Но кад се дознало, да крижевачки бискуп долазп у канопичку иос/јету својој пастви, и кад је ова вијест с надлежне стране потврђена, тад је г. епискои Никодим увидио, да му треба држати со оног другог мишљена иријатеља православл.а, да тј. не предузима сада пута, да не посјећује сјеверне крајеве своје епархије упоредо с крижевачким бискуиом; јер нри евентуалном сукобу, којн с.е лако. могао да догодн, нарочито онда кад се нажња обрати на околност што су баш у то доба и политичке и вјерске страстп биле до крајности распнрене у Врлиди ради нрошлих иолитичких избора сву крЖвиду, у таком случају поднп.јели би нравославни заједио с владиком својим. Искуство је најбољн учитељ, а оне биједе и жалости које су претрнјели наши одјеви н дедови, кад се оно у два маха течајем прве половине овог нашег вијека насилно уводнла унија у Далмацији, свима су још свеже у памети. II тако окружно иисмо свештенству морало је да за овај првп час замјењује све друге мјере од стране православних у онће. Бнскуп Дрохобедки, станившн се стално у Врлидн. носјећивао је од недјеље до недјел^е своје сгадо у Кричкама п Бољдима У Врлндн поирављао је унијатску дркву, која се рушила; куновао је земл.иште да зида себи дворад, као што се проноспо глас: снремао се да свечано открпје мраморну плочу, која носЈПше Његова Величанства Франда Јосифа I., а за сиомеи кад је ЊегоЕО Величансгво назад двадесет годуна посјетило Врлику; купио је по Врлиди

и Дрнишу сиромашну дјецу, коју ће кашње собом повести да их васиита у Крижевцима. Је лп још шта радиб, ко ће да онда зна! Говорио је да није дошао да завађа, него да проповједа мир и Јкубав Христову. Али сад знамо. Казују нам то исто загребачки листови, којп су у свијеме објавили иолазак бискупов у Далмадпју у „апрстолску мисију", а (ад доводе у свезу изјаву једанајсторице тежака из села Нодосоја и Маовица да ирелазе у уннју, са љетошњим борављењем бискуповим овамо код нас. Елем набрзо по одласку бискупа Дрохобецког из Далмадије чулн су се гласови о првим покуша.јима најновије акдије унијаћења православннх Срба далматинских. Ни тај страховитп глас, којн је као муња нроструио 1 :роза срда свију нас, ожививши за чае све оне крваве успомене насилног унијаћења иод Крал>еви1.ем, и оног другог око 1832 — 33. год., ТБегово Преосв. госп. еиископ Никодпм нашао се одмах на лиду мјеста, да својим очпма видн п ушима чује, одкуд сада ово изневјеравање дркве своје, је ли оно плод в.јерског унут])ашњег осв:едочења дотичнпх, или је на нротив дјело нспредања и преиредања златних жида којекаквих непознаних апостола, као што ,је глас та.ј тврдио, Но дошавши у Врлику дана 10. нов. увјерио се одмах на првој св. литургији да је народ његов тврд у вјерн својој п да дијелп тешки бол с владиком својим што се у срединп његовој нашла неколидина људи неипсмених пустих сиромаха, ирезадужених код мјесних протпвника нравославља и народностп српске, који су у часу очајања зарад коре хљеба п шљемена на глави, заведенд и новедени на вјеру грјешннх смутња начином на,јбезобзирнијпм п средствнма потајнога ласкања малљена и поткупљивања, нзјавилп пред окружним иоглаваром, да се одричу „вјеровања" старе своје мајке, једне, свете, католичанске. аностолске-православне цркве, и да нримају непгго друго и туђе, да. прелазе на унију, протпв које су одеви и дједовн борилн с.е и крв лили, да се одричу — без сваког унутрашњег в.јерског убјеђења. Ето како се и на који начин стала онет номаљатп унпја код нас. У Врлиди преосв. госи епискои осгао је осам дана. Свету литургију служио је дана 17. нов. Том приликом нзговорио је прекрасну бјеседу, којом је разгорио у срду пастве своје свети огањ љубави и спновље нреданости на-