Српски сион

„СРНСКИ СИОН."

спрам свете дркве православно, и у.јодно мирио је и тјешио увријеђени поноо народа свога, увјеравајући га да не треба да очајава за светиње своје вјере прађедовеке, док .ј' божје правде и нама никад неокаљане поданичке вјериости спрам прејасног пријестола Његова ц. и к Ап. Величанства, а над пама крова Његових слободоумних основних државних закона, који подједнако бране н штите све законе прнзнате вјероисповјестп. На то је у име благодарности народ дјеливао га сузама на очима. свету деснпду владици своме и кллцао му; живио! Дакле из љуте невоље оно једанајест домаћпна стискоше срце у прсима п рекоше поглавару да мрзе православље, а унпју љубе. Залуд сузе н запомагања њихових жена и дјеце, кад су јаче пријетње бездушних каматара и обећавања земаљских блага агената уније, залуд је засвједочена пожртвовна ревност и настојање врличког *пароха, Павасовића, кад је тешко бориги се' против онаке навале. Али бори се савјест. Зараћени с цијелом црквом православном и са материнским мли.јеком њеним, к »јим су задојени и одгојени; завађенн са својим кућама и нријатељима, с цијелим родом и иородом својим; стојећи под нроклеством цркве живе и блажене сјенп својих отаца и дједова, оно једанајсг старјешина буне се сада против сампх себо и боре. . . . Тројица већ опозваше сво.ј пријелазак у унију, и умприше срде и душу окајавшн тешки гријех свој. Шта ће бигп с осталима, ко ћо над њима коначно нобједити, да ли унутрашњи глас пробуђене савјеети, која им мира не да и удара печат стида на чело због превртљивости н несталности у нрадједовској вјери својој или гријешне варке п заике нечтстих духова, иоказаће вријеме. Међутпјем ми вјерујемо у нравду високе владе, која не ће дозволити, да се важност државипх темељних закона изиграва вјерским нрозолиством, недостојним нашег просвећеног вијека. То нам јамчн факт, што је но повратку нреосвештеиог нашег г. еиискона у Задар, као што дознајемо, новедена истрага у овом немплом догађау, којп је догађај по нарави својој кадар, да још впше иоремети и онако

већ поремећене одношаје братства, љубави п узајамне сношљнвости, да расиали вјерску мржњу и разузда страсти, од чега нека нас чува добри Вог! ако му се на вријеме на иут не стане. Ми ћемо мирно чекати успјех нстраге која мора да осујети све снлегке непријатеља цркве п народа нашег, јер смо ми на путу истине и нравице; а будемо ли нриморани да запомагамо пред нросвпјећеним свпјетом, чуће се — на далеко! К (0. ГГри зак .Ђучку листа добиемо „Гласипк правоелавне далматиаеко-истријске епархнје'' (бр. 10. н 11.) н у 1вему нрочитасмо ово: Покушај уније. На глас да се од пенозвапијех аноетола угрожава нравославној цркви у нарохијн Врличкој, одмах је ношао у оне крајеве нреосвештенп наш госп. епархијскн еиискои Никоднм п задржао се десет дана. Архијерејском служоом п ријечи Овојом, Он је утјешио н умирио онај нооожнн народ. који је чврсг и одан светој нравославној дркви својој. Овом нриликом нреосв. госн. епиекон Никодпм оешиао је и неколико се даиа задржао и у манастнру Драговићу. камо је народ све врличке крајнне пристунао св. десници и тражио номоћи и зашгите нротив сплника, смаграјући у владици своме старјенгину, оца и епаситеља свога Увјерени смо. да ће ваиаји и еузе оног побожног парода заслужиог одзива наћи и да ће га чврета воља а чиста вјера под мудром уиравом владике нашега а нод окриљем Свемогућега од свију видљивих и невидљивих ненријатеља чувати и спаета. Боже помозн и благослови евето дјело наше! На допуну овога, а о толико разглашеној но новинама уннјн у иарохнјн врличкој, у етању смо иа темељу.добивеннјех тачнијех података јавити, да је даиа 80. октобра о. г. фактнчно пријавило се надлежиој властп за нријелаз у упију 112 особа из иајсиромашннјег сеоеког сталежа. Од ових 12 особа, већина је већ онозвала евоју изјаву о пријелазу у унију. 116 најиовијим вијестнма остале су још само 3 оеобе, за које с иуном спгурношћу се држи. да ће н оне нсту изјаву као и оетали другови учинцти. - 0 приједмегу ов.же ми ћемо ее у своје врнјеме још бавнти.