Српски сион

Б р . 52.

„(ЈРПСКИ СИОН."

С тр . 851.

човечаиства, видећи шта се_ догађа у очајању стаде јаукати: „Оиет је род људски," клицаше господарица богова. „иретворен у прах зато што се показах немилом нред очима богова. Где су ми синови, што сам родила? Море је тако хиадно снрам молбе као рибља крв " Шест дана и ноћи, носле тога, беснила је бура и ливен.е. Ссдмога дана бура престаде, таласи се смирише. Море се умирнло, оркан прошао, ливење се нрекратило. Газис-Адра погледа на море и нрозбори, али се сав род људски претворио у прах, и тамо где пре беше шума, сад се видела нспрегледна равница воде. Газис-Адра отвори прозор. Светлост му обасја лице, а по њему тецијаху сузе. Он гледаше око себе и ништа не виде, осим неирегледног мора. После многодпевнога пловљења приста ла1>а у земљу Ницир. Овде се заустави и пе креташе се 7 дана. Седмог дана пусти Газис-Адра голуба. Голуб залети у

наоколо и како не имађаше где стати, врати се. Исто тако се вратила и ласта. коју је пустио Газис-Адра. Газис-Адра пусти најпосле, гаврана ; гавран оназивши, да вода опада, одлете и не врати се. Тада Газис-Адра изведе свс из лађе, што беше у њој, нринесе жртву четпрма встровима и нзврши умилостивљење на врх горе." Неке црте овога нричања, врло су налик на библијско причање о светском иотопу. Смит, ио особинама језика, преноси го причање у време халдејске монархије, тј. 1700 год. чре Хр. рођења, илп још у раније време. Ако се та претпоставка Сиитова и не може примитн, због нетачности нодатака, иа којима се оснива, свакако морамо признати велику старину тог причања. А у таком случају служи као нова дивна нотврда како о истинитости у библији онисаиог нотопа, тако и о његовој дубокој старости. 0 руског. П. Весин.

Б Е Л Е Ш Е Е. (Божи$ни дар карловачкој сиротиаи.) Љегова Светост, нреузв. г. Патријарх Теоргије благоизволно је и ове годмне, по дојакошњем обичају, нрипослати градеком ноглаварству карловачком 100 фор. да нх о долазећим благ данима иодели међу овдашшом сиротињом. (Саборски Одбор) у својим седницама, које је држао од 11-15 децембра о. г. решио је и ове иредмете: Стављен је у записник израз жалости за блаженоупокојеним епискоиом Нектаријем Димитри ■ јевиЛем као чланом овога одбора. — Подељена је нрипомоћ из јерархијског фонда, од годишњпх 200 ф. у донуну дотацпје пароха у Белом Брду и подигнута је ириномоћ од 300 на 400 фор. у допуну исте дотације у Солноку. — Услед министарског отписа којим од стране саборског одбора подељену приномоћ пароху ирншком Ст. М. није одобрио, решено јеноново представком обратпли се на в. мнннстаретво радн одобрења. — Сентандрејска онштнпа подносн захвалност Његовој Светостп на нодареној јој од саборског одбора нриномоћи из иенрикосиовеног фонда за онравку изгореле јој Јфкве. — Трошкови за издавање богословских учевних књига стављени су у нрорачун г. 1896. у своти од 500 фор. — Став-

љена јс у ирорачун и свота од 100 фор. за г. 1896. за испитно новеренство за оснособљене катпхета на средњим школама. — Одобрена су два квинквенала Јовану Ђурнћу професору и привр. управитељу препарандије у Пакрацу. — Дозначена је годншња потпора Днмитрију Радојчићу, учитељу у Лппови у своти од 60 фор. годишњих пошто је исти по своме 54 годишњем службовању неспособан постао а опшгина није у стању мпровину му дати. — Дозначен је четврти квинквенал епарх. школском референту темишварском Димитрију Долги. ■— Дозначени су четврти квинквенали и М. Грбнћу н П. Радуловићу професорима преиарандије у Карловцу. — На молбу нрофесора пренарандије у Сомбору и у Карловцу радн новишице нлата нм. решено је псту молбу ноднети с иреиоруком сабору. — Припомоћ од 300 ф. годишњих, коју је ужинао досадањи администратор нротонрезвнтерата вуковарског дозначена је садањем администратору протојереју И. 1Г. — Дозначена је тако исто н нриномоћ администратору нарохије у Гложани. —• Дозначсна једаред за свагда нриномоћ од 200 фор. адмннистратору царохије у Ст. Градишки. — Уважена је оставка досадањег другог бележника сабореког одбора нротођакона Евгенија Летице и на његово место изабраи је био Јован Мајннски, цо