Српски сион

Бр. 52

„ОРПСКМ СИОН."

Стр. 849

дићи I.е престо Свој у душама нашим и њега елавити подједпако и Ги.п и Синај и Сижм, и еве четири стране света, што их небески шатор покрива " Још пије пи довршио ову мисао, а силап блееак еветлости обасја кров и околину, тако јако, да обоје старих, занешени изпенадпим блеском, ноклопнше шакама очи, а њихове слуге, које им у блшини сгајаху, престрав.вени пичице зем.ви падоше. „Звезда! Звезда! Ј Захори се. у истоме часу, иреплашени усклмк Римскога стражара, који, као сумахнут, несмислено трчаше тамо и овамо, ио пустој улици. — З/ирва.и! -— чу се на крову глае Мир теби, Равиие Симеуне, и теби. о, Ано. Пророчице Госнодња! Мир вам сви ма, и Христос ее родн ! „Ко си ти. Господи!*' јекнуше обоје старих н падоше пичице пред светлол! појавом. — ,Светлост од Тебе оелепи пас и ми ништа пе видимо." — Погледајте! Ја сам Гаврило! рече им светла појава. те кад се ааслеп.вени вид Си.меона и Апе иоврати, угледаше опи у светломе споиу, који снеба на к]>ов падаше, као од лаке плавнчасте маглице извајапу ирилику, са необично леппм, деви ћапским лиц м. Одећа му беше, хитоп, као енег бео, који пристајаше уз једва нриметну плавичасту боју његова лица. На раме - нима је имао раширена, као и лице му. бело-плавичаста крила. која беху необично широко разаетрта и губљаху се далеко у НЈирокоме снопу светдосги. Место мача имао је у руци маслипову гранчицу, зпамење Божапскога мира. Симеоп нозмаде у њему опо ието нривиђење, које, нре двадесет година, угледа у Храму. иред освећеним жртвепиком. а за тим у пеековитој нустин.и, иа облацима смрти. „Јеси ли ти Снас" — рече Симеон. кога чекам одавна и који долази да нримн душу моју у крило Праотаца паших? — Не, — одговори му Гаврило — ја сам глаеник Оиога. који је дошао ! Христос се роди !

„А где ћу видети Спаситеља душа паших. и како ћу га познати ? У Јерусалиму, у храму Господњем. примићеш па своје руке детенце са два голуба, као што је пиеаио: да се евако дете мушко које најпре отвори материцу, посвети Господу. И исчезну Још за дуго, поеле иечезиућа еветле појаве, лежаху Симеон и Апа лицем у прашину. А кад ее од ирве забуне освестише. на крову неби више ничега. — Небо је тренерило у благој светлости милијуна звезда, међу којима нловљаше бледо месечево .чнце! тихо и замишљено, као седи Патријарх, међу ужеженим кандиоцима, у храму Госнодњу. Оии нанустише кров и сиђоше л«урно на у.чицу, кроз коју се тискале гомиле народа, које је ова пеобична све тлоет избудила. Тискајући се и сами, кроз ове гомиле, сретоше се са гомилицом паствра који. веселим лицем. кроз град жу])ише. ., Христос се роди! Христос се роди !" — клицаху весело старе душе на еусрет Пасгирима. — „Ванстипу се родџ ! л — одговорише им весели Паетири. — Ми смо га ирви видели. У Давидовој нећини. положен у јаслама, лежи ца}) душа наших. — Хриетос се роди! Таква беше прва поћ Рождества. нре толико година. Новорођени Цар. који се заогрте порфиром Вечне Светлости. Спаснтељ заблуделих душа наших. повијен је први пут. у еиротињским јаслама. Онај. чија је иалата Васелена, јавио се из екромпе колебе, сиромашнпх Паетира. Опај. који владаВечношћу. дошао је на данашњи дан, да иас ноучи и да гтан каже: „ Благосиљајте оне, који вас куиу, и лолите се Богу за оне, који вас вређају." Мир вам. свима. и Хрисшос се роди! Др. Ј- И.