Српски сион

Стр .2. „СРНСКИСИОН." Вр. 1.

За све наиутке, обавештаје и одредбе, које су у правилнику томе споменуте, имаћете претходно добити од Нас унутство, односно овлаштење, а свештенству ћете нужна приопштеља чинити вољио и братољубно, избегавајући све, што би до спора или жалбе какве довестп могло. Буде ли иак каквих несугласица, имаћете о томе Нас известити, те ћемо се постарати, да се исте изравнају и одклоне. Уздајући се у помоћ Божију, свест овомесног свештенсгва и ревност Башу у вршењу поверене Вам службе, питамо се слатком надом, да ће се од сада слава Свемогућега велељенније, складиије и усрдније у светом саборном храму Наше столице узносити, а кроз то и верни на већу усрдност светим црквеним богослужењима побуђивати, па се и Ми најумилније Богу молимо, да установу ову нашу у славу светога имена Свога благословом својим благослови, а Вас позивамо, да се постарате. да се овај Наш декрет са правилником заједно штампа у званичном делу „Српскога Сиона," — и пошто исти буде тим начином у име Наше проглашен, наређујемо, да се сви, којих се било која одредба у дотичиоме правилнику садржаиа — тиче, сходно истој управљају. Дапо у патријарашкој Нашој резидеицији у Ср. Карловцима на дан св. Оца Николаја у години служења Нашег свештеничког четрдесетој, патријаршествовања шестој, а рођења ио плоти Госнодњег 1895. Георгије Бранковић с. р. Патријарх.

Правилник. У тежњи, да стално осигурамо нужни ред и благообразност при светим црквеним богослужењима и јавним литијама у месту Наше столице, одлучили смо, да по иримеру драге Нам матере православне цркве Цариградске, установимо при овдашњој саборној цркви Натие Митрополије службу ризничара (скевоФилакса), коју одлуку овим у дело приводимо, установљавајући овим службу ризиичара при саборној цркви карловачкој храма св. оца Николаја.

Иослови службе ове састојаће се у следећем: 1. Надгледање сасуда, драгоцености и свештених одежда, које су у смислу чланка 8. деклараторије од 16. јула 1779. унесене у инвентар овдашње Митрополитске цркве (саборне) и које служе како на црквену, тако и на употребу Митрополитског свештенства, а чувају се у ризници те цркве, нарочито пак пажење на то, да ли се споменути сасуди, драгоцености и свештене одежде чувају са опом опрезношћу и марлшвошћу, која је за то потребна, исто тако, да ли се о њима води тачан попис у инвентару са свима нужним нодатцима, из којих би се свагда могло дознати, у каквом су стању, каква им је вредност, од куд и каде су набављене. 2. Поднашање годишњег извештаја Нама, свагда на концу године, о стању ризнице, као и иодиашање предлога о ноправкама, које би се на појединим нредметима имале извести, или чиме би се ризница имала но пунити, исто тако и за можда целисходније уређење ризиице, бољега чувања предмета у њој и томе слично. 3. Одређивање богослужбених утвари за Архијерејска богосдужен.а и свештених одежда за Архијереја и свештенство, које с њиме служи. 4. Старање о томе, да се свагда на време одреде и обавесте нрезвитери и ђакони, који ће са Архијерејем у свршавању богослужехва учествовати, нри чему се има пазити, да то бива, колико је могуће по реду н са потребном нроменом, а и с обзиром на друга званична занимања појединих ирезвитера и ћакона. 5. Давање обавештаја и упутстава овомесном свештенству по свима у опште питањима, која се тичу нојединих богослужења, како у погледу времена, у које ће се обавити, тако и начина, па који ће се обављати,