Српски сион

Стр. 10

„СРПСКИ

сион,-

Б р. 1.

само ако помислимо, да је увијек боље нружити руку и праштати другима, него да други пружају руку нама и нраштају; или као што вели српски народ нага: „боље је и десеторипи давати, него ли од једнога узајимати." или: „од мира нема бољега, а од рата горега времена." Нружимо даклем, благочестиви и христољубиви роде хришћански, руку свима и нростимо радосним срцем све што имамо један на другога и загрлимо се и мирбожимо у духу са свима пријатељима и непријатељима нашима, јер достојно прославити Рождество Христово, и бити и прави синови Божији и нагаљедници Његови, можемо само тако, ако дарове божићне, мир и .љубав имамо у себи и с н.има даривамо о Божићу и увијек, све среда људе, да по ријечимаГоспода нашег Исуса Христа буде, гато прије ј е дн о ст адо и један пастир, Исус Христос, Сип Божији и Бог исгини. Бог мира и .љубави, да иогааље свима вама свога „Лнгмд лшрна, к г крнд наставннкл, ХрдннтелА дбшх и Т'клеск наши^а," да вас апђео Божији проведе кроз све ове, који нам долазе, свијетле празнике Христове и нразиик крсног имена народа српскога, светитеља Саве, и кроз све живота вагаега дане у миру, у здрављу и сваком Божијем благослову. Амин! У Накрацу, пред Божић 1895. Горепоменути смирени Енискон Мирон.

Шта би нам ваљало радити на свештеничким иеповедима. Колико нам је познато код нас се сад по свима протопрезвитератима држе свештеничке исповеди. Да је та уредба добра о томе нам није нужно говорити. Добра је већ и с тога, што тако имају прилике свештеницч из једног нротонрезвитерата, да се бар лично упознају, а међутим смо о некојлм зборовима читали извештаје у овом листу, те видимо, да се на нсповедима но некад расправљају и ддагаИ.а, ко.ја се тичу цркве и свештенне видесмо — бар у јавности није се где год на тим зборовима расврло важном питању по нас, о

назаренству, а без тога не би, држимо, требало да буде. У нас је већ писано о назаренској секти и о разним начинима како да јој се на пут стаје. Некоји су чак тог мишљења, да је православљу као баш у томе спас, ако се богослужебене књиге преведу на српски, као да ће, чим се из цркве изнесе словенски језик, престати и назаренство! То се мишљење нозива на римску цркву у којој сем нешто мало латинског све је остало на народном језику, иа код њих као да се слабо одмећу у назарене. Ама ето у Румуна је све на народном језику, па имају назарена; и код протестаната је све на народном језику, а назаренство се у њихову крилу излегло. 11а онда, назарени одричу и свештенство, а оно тек није сповенски језик! Него се нама најбоље свиди за устук назаренству онај начин, што га је навео и у својој књизи „Назаренство" В. Димитријевић, а то је: иди редовно у школу на катихизацију, проноведај редовно у цркви и учи народ увек и на сваком месту и речју и делом. Тако ваља, а нрегаоцу Бог даје махове. Да ли се у нас радило, како и с којим успехом против ширења назаренства, о томе би можда могли дознати што год из извештаја што га шаљу нротонрезвитери конзисторијама о својим визитацијама. Али биће свакако, да о том г. г. протопрезвитерп не воде довољан надзор, јер би иначе но нешто могли читати о том у извештајима о радњи епархијских власти. Рад или нерад наш на.том пољу могли би дознати и тако, кад би се сваке године слали изкази овом листу о бројном стању назарена. Бројеви би нас најбоље могли уверити. Уредништво овог листа замолнло је већ окружне проте, да му крајем године шаљу исказе о парохијама у њнховим нротопрезвитератима, што би њима то да како лако било, јер већ такав исказ морају слати и конзисторијама, а сви бн ми на тај начин могли дознати кретање назаренства. По себи се разуме, да би искази о назаренима морали бити тачно састављени.*) Позиву овом *) Чујемо дајеједан свештеник у архидијацези испуњавајући исказ о парохији ва Шематизам који ће се по надогу Његове Светости патријарха Георгија издати за г. 1895, кад је дошао до места „број назарена" испунио са: „нема их, неће их ни бити," а овамо назарени у тој парохији напредују још како ! Ако је то истина и ако тако буде још где, онда ми сами себе обмањујемо. а је ли нам то од корнсти ? Истине ту треба, а онда и рада. Назарен етво се не збриса потезом пера.