Српски сион

О тр. 36.

Вр. 3.

и милост Оца иебеснога, од којега долази и дође данас велики дар. А душа побожнога хришћашша, жедпа пебесне пиће рекао, би и пе дигае. када је на амвон, освећено мјесто, ступио слуга Божји, да поелије молитве: ,.ш плакакмЈ1И)(х, п8тешеств8нмрихх, 1пд8гбкмрк|\-х стражд81|1Н)(х и п/гкшнк^х н спасснТи кгк^х," словом Божјим пружи утјехе духовне — растужеиима, окрепе — изнемоглима, снаге клонулима, да грешнике призове на кајање, а праведнике утврди у добру (1 Сол. 5, 14.) У тако пуиој побожнога народа цркви Божјој, гдје је вјера сабрала, љубав сједиггала, а нада иа милосг Божју покренула на заједничку молитву, ту је ваистину посред^к Гдк. којему цијела црква у слободи духа радосно притиче и пјева : „ПрТидите козрад8сл\сА ГДЈКИ ! . . Како је задовољна душа родољуба свакога, када у школу прииадом завири, па ту око вриједпога свегатеника-учител.а види сабрану омладину народну. како не скидајући очица својих са уста свештепичких слуша мудру поуку опу: „ПрУидите чада, иослВшаите лнне, стра^ Гдгао на8ч8 касх" (Пс. 33.) (Дођите дјецо. амо к м ни, послугаијте ме, како ћу да вас научим бојати се Бога.) Из таква сјемена, које савјестан свештеник-сијач, номно сије на меканој н.иви срдаца дечјих, залијевајући га .,крвљу срца свога," никнуће за цијело плод, Ж нјгожј мдк1и не оуагараетх, ни он пи иарод нага. Па кад свегатеник такав, коме није далеко ни најдаља гакола, иити му је тежак или иезгодап пајнеравнији и најстрмнији пут до те најплодније позива свога љиве, дело то своје, катихизацију своју, зачипи лијеним пјенијем цркве своје ; онда, ко може да рече, да је слика Спаситељева у тој гаколи само на икони гаколској, а не и у срцу, живом срцу гаколе те, или да је паука Његова само у катихизисима дјечјим, а не и у памети њиховој! Љубазни моји! Какви смо у цркви и у школи, такви смо у опгатини, вап цркве и гаколе. По оним онштинама нагаим, гдје су цркве пуне побожнога народа, гдје влада благочиније и благољеиије у богослужењу

и пјенију, гдје свегатеници редовно, по дужпости и родол>убиво_ј савјести, нроповиједају Ријеч Божју, а народ слугаа и у срце слаже Ријеч ту, гдје се обдржавају велики годишњи, па завјетни постови, и за вријеме тих постова приступају исповиђене и иокајане дугае причешћу светом, гдје родитељи дјецу своју и ону што је у школи и ону што пије у гаколи свесрдно цркви на наук христијански и молитву свегу гааљу; ту онда, мора да је напредиа и опгатина таква. Ту црквеми иметак расте, а не расипа се, ту се у братском договору. и сноразуму са вриједним свештеником, старе цркве дижу и обнављају, парохијске куће, ако их нема, оснивају, а старе поправљају, цимитори (ограде црквене) и гробља у реду чиста и ограђена држе и чувају, погатујући их као света мјеста. А у општинама, гдје нема праве љубави према Богомољи ни потребе у служби Божјој, гдје се предсједник црквени ријетко, мож'да на Божић или Ускрс или „царев дан," у цркви на служби Божјој виђети може, гдје одборници не маре нити знаду, да за то марити, дужиост је њихова аутономно-рескриптуална, је ли у цркви ред и мир за вријеме службе Божје, или се у препрати женској жамори и говор распреда о „пређи и ткиву. о свађи комгаинској и пиру," тако, да свегатепик не може мирно ни светога Еванђеља очитати: у тим црквеним опшгинама, дакако, да нема и пе може бити реда и папретка; ту нркве прокисавају. кровови гњију, а зидови пуцају; иметка црквенога нема ту ни толико, да се набави оио свијећа и тамјана, гато код службе Божје треба у храму Божјем;куће нарохијске или пема или се са годиница својих старијех, наерила сва, да (како кроз њу горскп вјетар дува), гледагп и очекујега сваки час, како ће да се стропошта и сложи, јер не мари нико за ову нити ко чује тужбе и јадиковке свештеникове, који са женом и нејачи својом нема гдје главе да склони, а овамо зна, да и лисице имаду своје јазбине, а птице гњезда, гдје склањају и чувају свој и својих живот. Ту, у таквим општинама око цркве, у цимиторима, па по гробљима, читава иустога