Српски сион

Б р. 3.

„ОРПСКИ СИОН."

Стр. 37.

и жалост. Нема ту ограде честите ни притвора каквога, благо од сваке врсти, база и блати и црквене ограде цимиторе и гробл>а наша. Ником и не пада на ум, да је то и срамота и грехота наша, да ће нас свак' ко ирође крај разграђена и занеснажена црквишта цркве наше, крај разграђена и разбуцана, разрована и занеређена гробља нашега, упознати и назвати неваљалцима и дивл.ацнма; нити се ко сјећа казне, што га чека за ту Богу мрску небригу и немар наш — пред судом Божјим! Тако је то, љубезни моји свуда, гдје се отима и јагми за части и власти, а не мисли и не мари за дужности, које се нримају са том части и власти; гдје се Исус Христос, Спаситељ наш, поштује само оусги и "оустнати, л сердцс — далече Кстоитх (а срце је далеко) од Њега, гдје се православије преузноси у часовима, када је у онасности Сриство, а не и онда, кад ово није у невољи какво.ј, гдје се црква Христова не посматра и с оно^а становишта, да је она усшанова Божја, која и ако хоће да псслужи радо гледа и види, како се њезине непромјењљиве одредбе и спасоиосни прописи врше и испуњују и како и ми хоћемо њој, да иринесемо оданога и искренога срца жртву послушности и благодарности! Да тако не буде ни у једној општини нашој. да нам живот Цркве наше и народа у тој Цркви узнанредује и процвјета, треба да се канимо „празних ријечи" — олагивања и клеветања, нодметања и међусобнога сумњичења, па да се сваки, и као Христијанин и као Србин, прихвати дужности зеанјл-кншжс призканх кмстћ (1. кор. 7, 10) угледајући се у узвишени примјер Спаситеља нашега, Који „ш пршде, дд посл$жат& ел|8, но посл^жити, и длти д!>ш$ скоЈо изкакленЈЈ за жноги^х." (Мат. 20, 28). Љубезни моји ! Сва наша срећа овдје, на земљи, у Христу је и Његовој светој науци. С тога свак, ко жели себи праве среће, треба да вјерује у Исуса Христа и Његову Божанствену науку. Оно што је рекао Спаситељ Јудејима, тиче се инас: <нре км нрЈкВдт ко сиокеси л1оел1х; ко истин8 ученнцк! 'Иои вбдпч и ураз^лнћт истинВ (Јоан 8, 31, 32) Вјером у Исуса Христа познајемо

свијет као дјело руку Божјих, и та нас вјера и то дјело, иокреће на ирослављање имена Божјега. Вјером у Христа Спаситеља сазнајемо откле човјек и налнтоје он. С вјером у Вогочовјека Исуса Христа свуда у природи видимо уредбу Божју, дивимо се премудрости и благости Божјој, а с том истом вјером уздиже се душа наша горе, к подножију нрестола Божјега на небесима, која* казују славу Његову. У свјетлости те вјере, оузрим ск^ктх истину (свјетлост истине), и истннд та, скокодитх пасА (ослободиће нас) и од ронства у мислима и од ропства у дјелима. Иа кад вјера у данас Рођенога. Спаситеља и Избавитеља и небесну науку Његову имаде толики значај за живот, напредак и срећу нашу, кад је без шкозможно оугодити Вог8 (Евр. 11, 6), и кад се вјером том долази до спознања истиие, за којом тежи људски дух, до слободе, за којом гине душа човјечија; онда је н/кји дужност свакога нас његовати и у ткрђмвати вјеру ту и у себи и у другима, што су нашем старању повјерени. Родитељи, кућо српска! На огњишту вашем, треба да гори и никада да не згара света ватра вјере и љубави хришћанске, да се топлином и дахом те вјере и љубави загријева и прониче дугаа и срце свију чланова породица ваших! Мајко православна! Ти си прва позвана, да распириш свету ватру вјере и љубави у безазленом срцу чеда свога. Ти треба да сву своју бригу и старање посветиш дјетету свом, да га никада без крст^ и крснога знамења не уснављујеш, да му, чим се у очима ње1ч>вим покажу ирве зраке свијести, чим прву ријечицу зборити стане — покажеш икону Спасигеља, покажеш му жижу кандила, што свијетлуца пред крсним именом, и да га наведега на прву ријеч: Бог. Срећно оно дијете, благо њему, које са нрвим ријечима својим, изговара свето име Божје! ЈБубав која у тим младим и безазленим диевима горити почне, не гаси се нигда и ми би данас сви срећни били, када би са дјечицом нашом могли пристати и читати: „Ко Галатом" даиагањега апостола! Таква дјеца радо иду у цркву на