Српски сион

Б р . 4

иречпх послова, прпступили су п«бору мптрополита за одавпа обудовелу рпшко-нрнзрснску јепархију Бпла су нстакнута три кандидата: и.ихова впсокопренодоонја прхимандритн: г. Дпонксије. јепархијскн протосппђел у Скопљу; г. Аиостол. професор иатрологије иа духовпој академпјп па острву Халкп, п г. Иларион, ректор богословско-учнтељске гагсоле у Ирпзрену. При гласању г. Дијониспје добио је седам гласова. а г. Аиостол два гласа. Према томе избор је нснао у корист госн Дијонпсија. После гласања бпло је у патријаршијској црквп признвање св Духа Изабрани госп. Дпониснје пзвештен је одмах телеграфскнм иутем. да је изабран п нозват је овамо на иосвећење. (Допуна извештаја). У извоштају о богослужењу на дан св Богојављења о. г. у сабориој карловачкој дркви, ннје речено, да је проповед говорпо јеромонах г. Сергије Поппћ. канелаи иатрпјарашког двора, пгго овнм иакнадно с-аопгатавамо. ^Опет нови покушај уније ) Као да је православнпм Србима у Далмацијп суђено, да. се само са унпјом имају даиас да боре. Агеитима уиије сигурно нпјесу доста ноучнн догађаји 1822. и 1833. годпие кад се увађала унпја код нас. те на крају XIX. впјека као да хоће нарочпто да опет онаке догађаје изазову. Наше свештенство непрестано проповједа пароду мир п братску л.убав и иоучава га у вјерској сногаљпвости. Алп који ће свештеник или и сам епиекон кадар бнтп уздржати народ наш православнп у Далмадпји, кад види да му незванн нророци без обзира н насртљиво куде вјеру његору и дркву му његову лажном зову, наговарајући га да је се одметне? Падајмо се ето у мнлост Вожју, која ће хтјетн сачувати православнога Далматпнца од зла п невоље. — Послије Врлике, гдје учиншпе ирви покушај унијаћења, дошло је на ред село ИГтнково. Село је то богато, и у њему нма 74 куће иравославних п 19 кућа рнмокатолика, — уип.јата пема инједнога Рпмокатолнцп у Штикову зависе од рпмокатоличке пароигје Врлпчке, гдје је парох фратор ПорбнЛ. Па мјесто тога фратра дошао је у недјељу да служи мису у Штикову унијатски иорох иоп МалиЛ Послнје мисе овај уннјатски пон поручп, да се скупн чим већн број православних старијих сељана, као данманешто важнога да пмјави. Скуипло се 14 угле днпјих сељана са својим главарем, и ту им тада онај унпјатскн поп ноче говорити о нпји н обећавати им згодну добиг и разне полакшице ако осгаве своју цркву н ноунијате се. Изненађеии оваком бееједом, која је опће огорчење изазвала, честити Штнковљаин са нрезрењем одбише сва обећања оног

незваног апостола упије н устегоше се дп ружно с њпм ностуие, као што су двојпца од онпх хтјелн. него га озбнљно замолише, да се чии нрнје враћа од куда је н дошао. — У селу Штикову православпи свештеиик не станује, него иравославне ПГгпковљане * нослужује иравосл. нарох баљачкн. Дивота је, кажу. било видјети чеетнте Штпковљане, с каквим су одушевљењем казивалл своме свештеннку колико онн љубе вјеру своју и како су онп зналп одбранити ту вјеру пред туђинцем, који их је хтио од исте да одбнје. Мора се казати. да Божје око бдпје над православннма у ономе удаљеном селу, да није ко подлегао у часу оног тегкога искушења! „Гл." (,,Хриш1ански Весник") којп је 17 година нзлазпо у Београду под уреднпштвом проте и нредседника конзистсрије у миру г. Алексе ИлиЛа, престао је излазити. Узрок томе је малн број претплатннка а недобпвање припомоћи. коју је за тај лист молпо његов уредник од св. архијерејског сабора. Г. уреднпк и прота Алекса Илић нздао је новодом тим на Божић пр. г. своју „опроштајну реч", којом оглашује пресганак „Хрншћанског Весннка" и којом се прашта са његовим претплатнпцпма п сараднпцима. Ираштајући ее и ми са седамнаест годишњнм „Хрпшћанским Весником", морамо иризнати г. Илићу неосиорене заслуге у иокретању и већем делу уређивања „ А'ришћанског Весннка". Овај је лист бно дуго времена на впсини свога задатка, и задовољавао је потребу коју је лнст црквено-богословскп имао да подмири у Србнји и њезином свештенству. Пак је те потребе „Хришћански Весник", у евоје време, иодмирнвао и у свештевству наше митроиолије. И то је неоспорена заслуга г. проте Алексе Илпћа. Прилике су хтеле да буде и друкчије. „Хришћански Весник" је са своје висине нао и впше се није могао подићп. ма да је н>егов уредипк то нокушавао. Прилнке му ннсу прнјатељиле. Г. Мли/1 може са двојаким расноложењем своје душе погледати на евоје седамиаест годишње чедо, које и ако даиас већ мртво, а оно ниак до века жнво. Иа ако га оно не задовољава у последњнм његовим годннама, заиста се г. ИлиИ са „Хришћанскнм Веснпком" из из првог му деценпја смело може поносптн. Хвала г. Илићу иа томе „Хрпгаћаиском Веснику", а хвала му п на свакој лепоЈ мисли и доброј вољн којом је био оран да номогне и црквеној књизи н свештенству у Србији и ван Србије. (| Јереј Сте§ан -Шими$) парох старопазовачки и члан архидпјецезалне конзнсторије, преминуо је после дужег боловања 17. (29.) јануара, а сарањеи је уз усрдно саучешће своје иастве п 18 браће