Српски сион

Стр. 77.

не узмогн0, а можда, и не усхте, одређену своту доприноспти, одузеће му се управа манастпра п иоверитп ономе, ко буде и вољаи и кадар наредбе својих старешина вршити. Свота годпшњег ириноса фиксира/ће се не по жељн и вољи, него иа основу математичке подлоге, која за тако фиксирање служи и служити мора. Кад манастири и њихове управе и п.ихова братства, крај осталнх својих поиравака те приносе доприносили буду, скинуће они са себе одијум, који "многи на себи без невоље а са личних кривица манастирских настојатеља трпе и подносе. Тако ће онда и углед наших манастира подићи се, а на манастирско калуђерство гледаће Србин са љубави, поверењем и благодарности, а странац п туђин са дужним поштовањем, које се одаје свакоме, ко. ма чиме, општем добру и племенитим смеровима служи. Престаће онда питања,: „нашто манастири и зашто калуђери"? а чуће се народни благослов и манастирима и калуђерима. И кад тако једном буде, наше манастирско калуђерство осетиће сладост задовољства, које. се у човековој души буди и разлива кад се, испуни дужност, иа још дужност према цркви и народу своме. У том задовољству осетиће и ионос, који се рађа у човековој свести да нешто вреди. И доћи ће време да ће се у том задовољству и поносу наше манастирско калуђерство са благодарношћу сећати свога доброг оца и врховног старешине св. патријарха Георгија, који га је подигао унижена и заборављена, ко.ји га је ослободио народне срџбе и осуде, који га је повео на пут, на ком се сгиче углед и достојанство, народна љубав и благослов; који га је спасао од уништења Манастири наши имају узвшнени задатак, њима је у аманет остављена једна света мисија. Из њих треба да севају варнице хришћанске љубави, православног одушевљавања, родољубивог самоирегорења, радости црквене, утехе и поноса народнога. Погледи Србинови на манастире треба да му души правосчавној снаге а срцу српском крви дају. Манастири нам требају, ал' они морају бити оно што треба да су. А да буду, понрављати ваља туће погрешке са којих давно таки нису. То дело је нримио на себе п отиочео да-

нашњи св. натријарх наш Георгије Бранко вић, а иотпомоћи ће га на том делу и преосвећени епископи и свакп, ко цркви својој добра а народу своме будућносги жели. Потномоћи ће га п савесни и рпдол.убиви манастирски настојатељи колико их данас таквих има и колико их од сад буде. Помолимо се, и овом приликом Богу за живот п здравље свога патријарха Георгија!

Карловци, 24. јануара 1896. 0 сазиву п састанку нарпдно-црквенога сабора донели су неки јавни листови вест, да је то питање иовољно решено и чак да се ишчекује већ и иревишн.а долвола за сазив. По иашој инФормацији су ти гласови неосновани и уцраво прерани ; јер, колико смо ми могли дознати, још није поднесена ни нредставка Његову Величанству радп сазива, а без такове се тек не може решити ово питан.е. У осталом, колико је нама познато, висока кр. угарека влада и сама осећа не само потребу сазива сабора, него се и бавп овом ствари својски и озбиљно, како би смо ве!> једном могли доћи до жељеног устава, те нрема том није искључена могућност, да ће се сабор моћп састати у месецу мају.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Добротвор школе). Врли родољуб и нознати велеиоседнпк српски г. Лазар Дун/Јерски приложио је „Фонду св. Саве" 5000 фр. Прилог је стигао већ управи народноцрквених Фондова. На овоме племенитом и богатоме дару иашег врлог родољуба велепоседника нека је у име наших школа свесрдпа хвала г. Лазару ДунЏрском. И хвала и слава му! Бог га живио, и дао му среће у сваком подузећу његовоме, како би му се родољубиво и нлемеиито срце могло и од сада сећати срнске школе и просвете, народних нотреба и народне будућности. Живио добротвор школе срнске и врли родо.вуб Лазар Дунррски!! (ПосвеБење изабраног епископа будимског) високопреч. г. архимандрита./е^елш/е МађаревпЛа, биће на дан св. Три Јерарха. Посвећење извршиће Његова Светост, преузв. г. патријарх Георгије са високопреосвештеним еписконима Мироном и Германом.