Српски сион

вр. ђ.

себе повучену, неуморну, пробломи духовног живота имају важноел:, којп премаша све светсг;е обзире, и оне морају да траже решење тнх проблема по некој неодољивој унутрашњој иужди. У ком било облику да се представи предмет духовног исиитивања — било као тражење пстине, или значаја и сврхе човечјег живота, или као тумачен.е његових моралних ирптивречја п недостатакп, или р;ао избављене оД греха, невоље и смрти — за таке природе иема мира док се год не уклоне унутрашњи заплети и страховања, Њима је немогуће паснвно примити пршгаке какве су ; и кад се деси, да се снољашњи услови живота сукобе с дубл.им потребама њихова духа, тад,а ми можемо разумети, како су таки духовп, суревњиви на свој утецај и своју важност, под притиском више нестрпљивости и страховања, р;адри од .једанпут да стресу' са себе терет спољашњег положаја, те да су слободни за оно што сматрају као велики чадатак свога живота — дело духовног испитивања и мишлења"*) Ово је речено о могућим приликама у далекој Индији, о којој и наша народна иоезија ирича подобне ствари, и да се применити на свугде, па зар нешто и на оновремену Срблју, из које је поникао и Сава. ако слика у песми нам није узета баш из ње, као што и то бива, и иста је исгорија увек не црта сјајно у том обзиру. Но хришћанство није религија само аскига, така је религија будизам, а хришћапство ваенитава људе, потпуне људе, за праве синове божје, који треба да буду саврненп, као што је савршен отад њихов небеснп Нп Сава није остао до века пустињик; од тога су га одговорили прота еветогорски и игуман ватоиедски; аскиза чу беше само оно што и значи : снремање за велика дела још овога света, као што се у прва времена хрншћанека и завршнвало њоме. свако више духовно образовање. — Иошто се војвода, кога .је бпо ппслао Немања за Савом у Свету Гору, вратио беше оцу без сина, родитељи се и део двор у почетку веома ожалосгише, а по том му, у два маха, нратише богате даре: злата и свебра у новду и дрквеним утварима. које Сава све лепо иодели одима п браћи, калуђерпма и пустињидима, манастирима и храмовима, које неке беше оправио, а три нова и сам подигао од тог блага, али ро") Јо1т Са1Г<1, ВтМћЈзт, у кљизи Тћо РаКћа о1' 1ће \Уогћ1.

дител.пма на иозив не оде. него. на против, још он н>нх склонп п намоли, да се оставе земал.ске славе п господсгва, те да се иокалуђере и сви заједно моле Богу за себе п за српски народ. Тако Немања 1195 сазове земаљски сабор од властеле и духовника, иа у дрквн св. Петра и Павла иредаде власт најстаријем сину Стевану, а сам оде у Студениду где се постриже прииив име Спмеун. Исто учпни и Савпна мајка Ана, као калуђерида Анастасија. Иошто је две године провео у Сгудениди унути се гтарад Симеон у Свету гору, да пре него шго умре потражи спна свога Саву, да га види. Онамо дивн > украсише Ватопед и сасвим из темеља саградише с дозволом из Византије царску лавру т. ј. манастир који неће стајатн под влашћу проте светогорског „бјел' Вилиндар насред горе Свете". То је било 1198. г., а 13. фебруара г. 1199. скрсти за навек трудне руке великп'Немања у овој сво.јој задужбини. Још је по том неко време пробавио Сава у Светој гори, где је на годину дана Немања по сиртп сво.јој проглашен за сведа („Симеон миротичиви"), Сава му напнсао канон и службу, саставио опширап устав за манастир Хпландар и мали тииик карејскп (додније и студенички), за обредпи и задружни живот у њиним задужбинама на Атону и потоњим у Србији. У свему су му иомагали, угледајућн се на њ многи отачаственидп, који су са Немањом и ио њеау нз свију крајева српске земље ходили у Свету гору, онамо се калуђерили, да послуже Богу и људима, јер се нпсу само испаштали и бринулп за своју душу, него се учили, читати п писали књиге за дркву п народ, и свестрано спрсма 1И. под руком Савииом, за велико дело. које ,је он јамачно већ онда био наумио у глави евојој, или с одем и братом и од пре углавио. Јер онако систеиатичан п интензиван рад не да се друкчије иротумачити, почем је у Хиландару, под ко.јим се имају разумети неколико манастира, бпло више стотнна калуђера из најбољих срнских иородида, п игто је онамо *дела саетављено, преведено п преппсано, то с.е сматра данас бисером наше старе литературе. А мудрости првих Немањића ириступила је била и добра срећа сриска, штоје онда на престолу дариградском седео Алексије III. из куће Анђела. којега ,је кћи бпла за великим жупаном Стеваном, Оратом Савиним, синовад му нак, онет Алексије, тражећи иротив њега номоћи у