Српски сион

Стр. 70

„СРНСКИ СИОН."

Бр. 5

великога значаја српског патриархата, без којега дакле, по најмеродавнпјем схваћању, није могло да буде ни царства српскога. И све је, од цара до отрока, у оно време и дуго после, нрожето било убеђењем, да је Савина идеја религијозности и њенога неговања у народу једино спасоносна; те нам остаје. да по захтеву данашњега века, п разумно потврдимо њено преимућство, да пзнесемо п доказе за оно, што сви и без њпх ненрестано нонављамо, јер осећамо да је тако. Разлози за то и чињенице црпу се у наукама светско историје и нарОДНе НСИХОЛСТИЈе. (Снршићо (,'е). Основни принцип римског католидизма. — Н. Бјељајев. (Наставак) Уиоредо са тим мишљењем, да се у католицизму налази елемената јудејизма, диже се нротив њега и друга, тежа осуда, као да је вероисноведна система римске цркве у својој суштини ноганизам, т. ј. као да римска црква потпуно изврће хришћанску истину, схваћајући је п тумачећи у духу незнабожачких представа. Таково гледиште на карактер римскпх доктрина доста је јако раширено међу протестантскпм богословима. Нападајући на богослове римске, што хришћанству дају обележја подзаконог јудејства заједно са свима његовим предрасудама, Лутер је налазио у католицизму и сти хија пз незнабоштва. Цвингли и Калвин су то доказивали још с више марл,ивости. Ватим су исто понављали и докнзнвали радикали и фанатици из неријода, реформације с анабаптпстама на челу. Мисао, да се католпцизам организовао и развио у својим особинама под утецајем остатака из незиабоштва, има својих нристалица и д нас; и данас се тако исто појављују специјалне монографије о тој теми као и ире. Незнабожачки елеменат би се најбоље огледао у поштовању св лкона п мошти, и поштовање икона у римкој цркви, ио мипгљењу протестаната, стоји у врл > великој близинн са старим идолопоклонством. Али протестантски богослови не могоше створити такав суд о римској цркви, на основу учења васељенске цркве, кад се то учење узме у своме правом смислу и значењу. Дух нротестантског

одрицања налазио је за себе хране у одступању католицизма од васед.енског веровања и у оним. измишљеним чудесима и лажним нричама, којима је западно свешгенство ширило у иростом народу иајгрубље еујевјерје. Тако је народ нопгговао неке статуе, на којима су, но учењу римског свештенства, сваке године избијале нове власи, или је показивано народу иеро архангела Михаила, које је испало из његовог крила у борби с ђаволом, онда зрак оне звезде, која је довела мудраце у Витлејем, па чак сузе, које ,;е пролио Христос ири васкресењу Лазаревом и друго томе слично. Ипак треба оназити, да су протестантн п у самом начелу одбацили поштовање св. икона п моштију у борби нротив злоунотреба и заблуда католицизма. Култ Просвете Деве на католичком заиаду таксЦер је давао и нвирестано даје новода ириговорима, да су у католицизму на иречисту Матер Божју пренете неке црте, позајмљене од незабожачких богиња. Наиме тај је култ дошао на западу дотле, да су њену сгатуу одевали по најновијој моди и састављали у њену славу химне, које не само да често не хармонишу са васељенским црквеним учењем, него шта више стоје у најгрубљој иротивности с њим. Нротив молитвеног иризивања, како се то на западу иракти ковало у средњем веку, и какви су назори отуд поникли и развили се, нротестантски богослови исто тако износз врло суров приговор. Анологија аугсбуршког исповедања и шмалкалдски члаиови са срубом опажају, да је призивање светих не само некорисно и излишно, него да је то гев даах1те регшсшва, да некн назори католицизма, скончани с ирактиком нризивања светих. р1апе 8шЦ ог1ае ех еИшЈмв ехетрН«, да, је ту у ствари чисто идолоноклонство — ћос епЈт Ј(1о1о1а(пспш е§( Реформати иду још даље и осуђују призивање светих, као Ггат1ет е( ГаПасЈач Ја(апае, и( ћоиниек а гес(а ргесапсИ Согша аћс1исеге(. Затим на основу чувене теорије о дејству тајана ех оре1е орега(о 8ше ћоио то(н и(еи(18 реформати закд>учују, да католицизам разумева тајие у смислу старе теургије. На том основу је Калвнн тврдио, да, ирема католичким назорима, 8асгашеп(а ех ореге орега(о ]1аћеге \ пп та ^Гсага, 1 1о мишљењу нротестаната, генетичка свеза католицизма с незнабоштвом огледа се и у разним облицима аскетизма, особито манастирског. Лутер је сам у младости