Српски сион

Стр. 126

— Ни то незнам! — одговори Јаир. Он је од колеиа Давчдона, али од веома ниекога рода. Сип Назаретскога дрводеље. Ако Јехова уехте Себи Пророка, пеће га гражити у тако ниекоме роду. Па ипак, о, Апо, Првосвештениче! у Гадарској Вборннци све је иољуљано. Назарећанин прича евоју Науку, која се нротиви Законима и твори чудеса у Гадарској околипи. око Генезаретскога језера Њега чују, виде и куне се око н.ега Како да протумаче Свештеници ову моћ ? Како да разувере Народ у оно, нгго својим очима гледа '? Првосвештеиик уста и објави да је Јерусалимска Зборница и са других страна добила сазнање, да Назарећаиип има неку моћ, али на основу Светих Књига, Зборница је већ објаснила, да та моћ, пе долази од Јехове. Јехова је учинио Савез са Изабраним Народом, дао му ипсане Законе, којих се мора иридржавати у свему, а ко војује иротиву тих Закона тај је иротиву Јехове Назарећании је противу Закона, он је нротив Јехове; а одпадник од Јехове постаје другар и савезник Велзевула. „И ето, — заврши он — „сада и сами можете видети, да ову моћ нрима ои из руку самога Велзевула, који улази у Изабрапи Народ, да га са стазе Јеховипе заведе на криву стазу." Скунштина је, климаљем глава и другим знацима одобравања пратила говор Првосвештеника, а када овај доврши, наста силан жагор одобравања. Када се жагор утиша, Апа узвикну: ,.А ти. Јаире, старешино Зборнице Гадарске, верујеш ли и ти да је тако V' — Примам ваше разлоге, јер су осиовапи па Светим Књигама, и владаћу се но њима! — одговори Јаир и седе међу осгале Свешгепике и Тумаче. који му учипише места. Брло перасноложен и узрујан, седео је Јаир на својој камили, која је, па повратку из Јерусалима. грабила додипом Јорданском Старешине свију Зборница у Галилеји и Вашанеји — Галадишасу, добили су једно упуство, да пажљиво мотре на сваки покрет Назарећашша, да у његовим Проноведима и раду пронађу све

бр. 8

што би се косило са Законима Мојсијевим, те тако да га оитуже код Ћесарева Намесника. Као добар познавалац Светих Књига, Јаир је опажао да Наука Назарејчева неиде у ток са Мојсејевом. Он никако немога схватити Братстку Једнакост. између Јевреја и Гимљана, Перзијапана, Араба и Скита Њему чудновато звоњаху оне речи, да се ЈБубав Јехове подједнако растире на све, и да човек, ако жели да се удостоји Царства Небесиога, ие само мора угуишти у себи етраети освете, него чак и тачпо одмерену Правду: „Око за око, Зуб за зуб!" — Назарећапип хоће да је већи од Пророка; оп одбацује Правду ои прича Милосрђе. И још вшпе! Он, не само да прашта ономе, који му ископа око, него му и друго нуди. Као сви Јевреји тако и Јаир није могао да разуме друкчије оваково нроповедање мањ као крајњу претераност. Замишљао је прво себе, а одмах за тим и свој Народ у ноложају овакове иауке. Дође му па ум господарски Гим, који је иотлачио Изабрани Народ, и његова натриотска мржња заиламте још силније ТБему пуче пред очима, учини му се да је прозрео у крајњу сврху Назорејца: „Гимљанин!" — зашкрипа зубима и плаховито се удари песпицом по колену. — Овакова наука од Нзраиљца Израиљу, само Гиму користи. Усну ли да иас одвоје од Закоиа и Бере Праотаца, онда смо са свим иронали. Као развејани прах, под дахом вегрова. расуће се Израиљ па све стране, и неће бити Пророка више, који ће развејапу ирашину наново прикуиити, да од ње пачиии Гору Господњу. Камила је журила пуним корацима. Градићи: Гад г џ1, Вешаран, Јекмаан и Сокот, чије зидове запљускују талаеи Јордана, губили су се за њим. Наскоро угледа и * дубоки иоток Јаковљев, где се улева у Јордан. Десно, у даљини, дижу се камеие аравијске илаиине. што растављају Арабију од Палестиие, а иред њим пукла песковита раван, нрошарана, ту и тамо, зеленим местапцима, као оазама у песковитој нустињи. Иодпевпо сунце жегло је и расинало пламеиу кишу светлости па све стране, којој неодолеваше ни шатор на

„СРПСКИ СИОН."