Српски сион

Бр. 8. ,српо:

устали с места и испитујућим иогледима траже у гомили светине оиога, који им рече онако. Маса народа поче се расоапати и пронусти међу собом чопека, који стунаше наиред. Сви погледм управише се па [ј ,ега, када ступи на чистину. између масе и Апс Првосвештепика. „Ако се неварамо. ти си Јаир, Старешина Зборвице Гадарске." *) — Ја сам! — одговори човек, што изађе па средину. Њему је могло бити око 60 год. Још не сасвим сед, овај старац подсећао је изразом лица и достојанственим, али не и наметљивим држањем, па старе иатријархалне поглавице, који стајаху на челу великих Породица и владаху самостадпо нрострапим и бујним пашшацима, »о којима иасијаху неизбројпа стада п.ихова. Дубока збиља и дух, који је више размишљавао но мгго је говорио, вејао је у љеговим очима и улевао у посматрача безусловпу новерљивосг Јаир, старешнпа Гадарске Зборнице, био је уважен не само у Гадари. него и у самој Јерусалимској Збориици. А то и беше узрок те међу Свештеницпма и Левитима, место узрујаности, овлада дубока тишииа. Са великом занетошћу сви су очекивали, да чују. шта ће Јаир рећи, и како баш он, једап између иајноузданијих стубова Давидова Храма, мога исказати опу реч. Јаир узе реч и сгаде нричати како је иознао Назарећанипа у Зборпици у Кафсрнауму. Пред силном светином, што се слегла тамо, проповедао је оп о брашској Љубави , о Прашшању, Сиасвњу душс и Васкресењу. У Зборници је било миого Садукеја, који одбацују Ваекресење, а међу њима и једаи са усахлом руком. Садукејп се нрепираху и доказиваху, да иема Ваекресења Назарећанин је седео у Храму и • мирно слушао разговоре њихове. А када они исказаше све што знадоше иавести, ои уста и рече : „Неверници! погледајте опога са усахлом рукои! Није ли она мртва? Ето вам кажем, оживићу је Духом Светим. ако верује.-' — Верујем, Рави! — узвикпу овај Садукеј. Тада приступи пеколицина *_) Јаир је био стар« шина вборнице капернаумеке, а не гадаринске. Да није био гадаринске нотврђује већ и еам текст Јеванјјелиете Марка и Луке. — Ур. —

СИОН." Стр. 125

Фарисеја, који се међу светином налажаху на му ])екоше: „Рави! Знаш ли да је данас Суботни дан. а теби је нознато да онај руши Законе Јехове. који у тај дан ма какав иосао започне?" Тада видех овога Младића како изведе Садукеја на среду, и силним гласом узвикну: „Ваља ли у Суботу Зло чинити. или Добро ? душу одржатн или убити? Ако вам се у Суботу дом запали. хоћете ли чекати други дан да га гасите, или ћете га одмах угасити ?" А када му нико неодговори. он их погледа тужно, а за тим се обрати болноме Садукеју и јаким гласом запита: „Верујеш ли? а — Верујем, Рави! — одговори му овај. Тада Назарећанин рече : ..Тп. који верујеш. иружи усахлу руку и буди исцељен!" И чујте ме, Оци! чуј ме, о ПрвосвештенИче, Ано ! Овако, као што вас видим, видех како Садукеј оиружи руку, како увеле жиле набрекоше струјом свеже крви, и како болесник весело креташе руку па све стране! И то је. Оци, оно, што сам ја својим очима видео, а ваше је сада да нам иротумачите. одкуда му ова моћ да исцељује и ко је он?" — « Докле је Јаи}) говорио. у дворани је владала мртва тишина. Првосвештепик Ана подигао се у пола, са свога Престола и са необичном пажњом посматра Старна, као да би да ирозре у најтамнији кутић његове душе. Јаир је до краја издржао овај готово ирождирући иоглед, и без икакве раздраженосги. мирно и нолако, испричао догађај. ,,Ти велиш да си евојим очима видео, ЈаиреV" — То ћу и над гробовима својих Отаца иотврдити. Првосвештеник се снусти на столицу н дубоко се замисли. У Зборници се ћутало и чекало. Најзад он иогледа испод очију у Јаи])а п иосле кратког размнишавања запита га. „П ти верујеш ?" — ПГга? — рече Јаир. „Да исцељује?" — То сам , својим очима видео. „И да је Пророк.? 44 —- То пезнам. „И да је ту моћ од Јехове добио?"