Српски сион

С тр . 128.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 8.

Његовом Високопреоевештенству, госп. Еиископу Ншодиму Милашу, поводом гадног и недостојног покушаја унијаћења Врличких православних Срба. Као што „Гласник православне далматинсконстрнјске едархије" саопштава, нисмо го гласн овако: Свети Владико / Теби је познато, а и цијели свијет данае всК знаде, да је у пошљедње вријеме, од стране вјековитих непријатеља нашег светог ГТравославља, нокушано било да се у вјерску овијест овог срнског народа улије капља отрова и да ее из темеља пољуља света зграда народне нам цркве, К0 ЈУ С У очеви напти тешком муком и натириродним напорима сачували и предали је нама у нашљество као најдрагоцјенији залог и најсветији аманет. Покушако је било, да се, недостојним и одвратним срествима временнте користи и добитка, ишчупа из срдаца наших онај свети коријен, који су вјекови засадили, а патње и муке залијевале и из кога је нама увијек до сад, и кроз најцрње дане народног нам живовања, ницало цвијеће среће и добра, утјехе и божјег благослова. — Душмани нам рекоше: погазите прадједовску своју вјсру, одреците се црквесвоје иравославне, поунијатите се, и обасућсмо вас златом, иокуповаћемо вам њива и ливада, исилатићемо вам дугове и учинићемо вас сретнима и честитима овдје на земљи. И душмани успјеше! — Неколико јаднс браће наше, одњихане, као и ми, на материнском крилу цркве православне, посегнуше за варљивом срећом овога свијета, примише за готово празва душманска обећања и нред иадлежном власти изјавише да се одричу цркве и вјере своје и да „драговол.но" ирелазе у унијатсгво. Тај издајнички глас опшпуо јс као из ведра неба гром сваког оданог сина православне цркве и својом страхотом поразио је сав нравославни народ ове нарохије. Па тај црни глас и Ти еи, Свети Владико! као нрави настир и отац иаш, долетио међу нас да. се лично увјериш и својим очима видиш, какву су недостојну игру заметнули душмани у овоме стаду Твоме, па да нас укријепиш светим пићем чисте еванђелске истине, коју црква нравославна проповиједа и улијеш нам срчаности, да ово тешко искушење ноднесемо оном ведрином духа и снокојством душе, која су врло пужна у борби са људима задојеним најцрњим Фанати-

змом, људима, који не воде никаква рачуна о законима и захтјевима поштења, љубави, мира и сношљивости. Хвала Ти за то, Владико Свети! Утјешлшву Твоју ријеч народјеовај иримио к срцу и она је за час била благи мелем уцвпјељеној души његовој. Послије Твога боравка међу нама ми смо гојили тврду наду, да ће иретпостављене власти, које си Ти, не сумњамо, но истини о свему обавијестио, обратити озбиљну пажњу на ове немиле догађаје и учинити све, да се ова дивљачка игра, једаи нут за увијек, нрекине. Али, на велику жалост нашу, та насје нада изневјерила и ми смо ево осуђени. да још н данас са највећим болом на души гледамо увриједе и пакости, што их цркви нашој наносе они људи, који бн, по своме звању и узвишености своје службе, иозвани били да еију свето сјеме љубави и међусобног иоштовања. Нас тешко вријеђа и крв нам у главу скаче гледајући и слушајући гдје неки незвани апостоли, неки доиузи из бијела свијета, уирав бијесно и махнито облијећу око сиромашне и малодушне браће наше и на све могуће начине, а највише новцем и обећањима, настоје да их придобију за црну мисао, да се своје цркве одреку и да пљуну на свој часни крст. Да то превјеравање потјече из свијести и чистог увјерења оне јадне браће наше, ми би, и ако тужно и жалосно, онет за то мирно и сиокојно то гледали и не би имали никаква разлога да се на ниједан начин вољи и одлуци њиховој иротивимо. Али кад видимо каква се срества за то унотребљују, кад слушамо с каквом се иакленом жилавости и насладом на томе ради, е, тад не можемо иикако да останемо равнодушни и хоћемо, свом снагом свог увријеђеног срца, да одбијемо од свете цркве своје ову дрзовиту непријатељску навалу. Теби је, Свети Владико! врло добро нознато, а и нама су очеви наши прииовиједали, да је и њих овака иста унијатека напаст гонила и да су и они на слична искушења стављани били. Али она света љубав према православној цркви, коју су они смајчиним млијеком усисали, и њихова чиста и неиомућена вјерска свијест учини. ше, да они, макар и цијеном својих глава, сатраше гл ав у лукавој унијатској змији и светињу вјерс православне предадоше нама завјетом, да је чувамо и бранимо.