Српски сион

„СРПСКИ сион. к

И ми, сииови оних отаца, у чијпм зкилама тсче она иета крв и чија ерца једнако горе светим пламеном љубави према цркви православној, хо|,емо да завјет њихов у свој ненрикоеповености исиунимо п свету оставштипу њихопу у свему не иовријеђену сачувамо. Православни сриски народ ове нарохије, у чпје име ми сад говоримо, мрзи из дна душе своје чрозелитско унијатство, које хо^е да се подигне на рушевинама Православљк и да се окористи сиротињом синова 1Бегових, те, прије него огорченоет његова преврши сваку мјеру и прије него ее, услијед непрестаних изазивања и увриједа душманских, одлучи на какав очајан корак, да своју најмилију светињу, своју вјеру сачува, обра^а се ево Теби, Свети Владико! Теби, првоме еину православне цркве у овој нокрајини, и своме духовноме оцу и старјешини, с најпонизнијом молбом, да га Ти узмеш у обрану и да се Ти код Високе Владе заузмеш, да се мирним и законитим путем отклони ова биједа и напаст од цркве његове и да му се у свој пуноћи обезбиједи слобода савијести, коју му зајамчују и темељни закони ове државе и очинска заштита ЈБеговог Величанства најмилостивијег нашег Цара и Краља, под којом су увијек стајали, као што и данас имају срећу стајати православни Срби Австро-Угарске монархије, а посебно православни ерпски народ ове крајине. Нека плаћеници унијатеког бискупа, послије чијег се доласка овамо одма и иовело ово -демонско коло, ирестану више узнемиривати православни народ овај, који је кадар заложити све, иа и животе своје, да црквп свој ирибави оно ноштовање, које она заслужује и на које има потпуно и неоспорно нраво. Судбину нашу ми мирном савијести предајемо у руке Твоје, Свети Владико ! и тврдо вјерујемо да ћеш Ти ^т.у прокушану л.убл г. своју уложити за срећу и напредак светс православне вјере и цркве, те мудрим наетојањем својим отклонити од мирнога народа ове крајине напаст, у коју је сада пао и тим га сачувати од етрашнога искушења, кад би се хтјело и на дал.е наметати му мрско унијатство. У тој иади и тврдоме увјерењу оетајући, ми потнисани и крстом забиљежеии, у име своје и свега народа ове епархије, љубимо Ти свету десницу п молимо Те да нам удијелиш Свој свети киадичаиски благослов. У Врличкој парохији, дана 14. децембра 1895. Слиједи 358 потииса.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (По наредби св. патријарха Георгија) учнњеп је прошле недеље при јектенпјама усопииш спомеп блаженоноч. Митрополпту Нпколајевићу. (Посмрхна доброчинства Митрополита Николајеви&а). Иза смрти митрополпта Ђ. Николајевпћа дошла је на молбу кошисторије у стан митрополптов комисија котарског суда, да нопише оставштину иза покојнпка п отворп тестаменат, за којн се знало, да је -делонован у конзисторији и у покојника. У сгану покојникову нађена је новелика свота новаца које у готовини, које у папирима, око својих 53.000 ф. Иокојнн митронолит оставио је два тестажента, једап од 1893., а другп као додатак од новембра 1895., у којииа је расноложпо са целом својом оставштином. Претежни део готовог новца завештао је старина на добротворне сврхе, а својој далекој родбини у Срему око 5000 фор. и свој драгоцени прсген. — С ошш фундација које је за живота основао у Дубровнику п у Босни, и са овим, што је тестаментом завештао — око 43 000 фор. — његови завештаји у разне иросветне и добротворне сврхе чине у свему близу 100.000 фор. а можда п више. (Радња архидијецезалних епархијоких власти). Архидијецезална конзисторија у својој седници од 18. (30). јануара о г. под иредседнпштвом Његове Светости нреузв. г. патријарха / еоргија решида је осим осталнх п ове предмете. Узета је на знање наредба Његове Светости нрезидијалним нутем благоврежено издана подручннм протопрезвитерима, поводом смрти блаженоуиок. Енископа вршачког Нектарпја Димитријевића, да овај жалостан догађај евом парохијском свештенству подручних им протоирезвитерата одмах објаве и овоме нареде, да се у свима црквама великим звоном огласи и течајем три дана свакога дана по три пут звонп, н да се име блаженочившег у диптихон црквени упише н да се о усоппшм при св. литургији за шест недеља молебствија чпне. — Узето је на повољно знање, да је кр. уг. минпсгарство правосуђа у Будимнешти президијадпим дописом умољено, да при новој државној казнионп у Будимнешти установи једно место правоелавног душепопечитеља и да ее побрине да у самој згради те казнионе буде за себе и капела за православне казиенике. — Известиће се Њег. Преузвишеност, Бан краљевина Хрватске, Славонпје н Далмације, да ће ова конзисторија у своје време ирепоручити нодручиом парохијском свештенству као водитељима матица, да захтеване исказнице у погледу