Српски сион

С тр . 118.

„СРДСКИ СИОН."

бр. в.

црквс, то спада извршиван.е тих одредаба као иослова јавне управс, а ис иослова у интсреоу екромиих етранака лежећих, иедвојбено у урсдовну дужноет означених званичника овоподручгшх унравних области прве молбе, а ношто се по одредби §. 77. закопа од 5. Фебруара 1886. о устроју жупанија и уређењу управе у жупанијама и котарима за подмиривање уредовпих иутиих трошкова дозначују предстојницима унравних области нрве молбе, паушал из земал.ских средстава, то је очевидпо, да путне трошкове, који ће настати при изврпшвању у говору стојећих уредовања, неКс имати подмиривати црквене општине, него ће се исти имати покрити из иаушала дотичне котарске области. Поводом молба, што су их у том правцу етавили административни одбори архпдпјецезе долњо-карловачке и еиархијс пакрачке, налази кр. земаљска влада, одел за унутранпве послове одрсдити како следи: 1.) На замолбу нредстојништва гр. ист. црквеиих застуиетва или архидијецезалног, односно еиархијских административпих одбора, имаду у смислу наредбе кр. земаљске владе одела за богоштовје и наставу од 21. јула 1877. бр. 1810. предстојници кр. котарских облаети сами или њихови замсници као законити сведоци присуствовати односним расправама, вођеним у преддмету ирописивања парохијалпог намета, пе смеју пак то уредовање поверити службеницима општипских уреда. 2 ) Тим уредовањем скопчани трошак имаде се иодмирити из уредовиог путног паушала кр. котарске области. Што ее кр. жупанијској области у решењу п уз повратак прилога извешћа од 1. јуна 1893. бр 5070. знања и дал.е сходне одредбе ради саошптава с додатком, да ће о предстојећој одрсдби бити обавештени административни одбори архидијецезе карловачке, односно епархијс пакрачке и горњо карловачке с молбом, да прсдседништва подручних црквених заступетва упуте, нека се ради установл.ења дана и мсста, када и где се унитно уредовање нредузетп имаде, ставе ираводобно у сходаи договор са кр. котарским областима тога ради, да исте могу удовољити тим замолбама без уштрба своје ине службе, те уз ието можда обавити које ино уредован.е у оној околици. У Загребу 21. августа 1894. За бана: Станкови& с. р.

не:званични део, Без пчеле ни родити ее ни умријети. Српски народ. Ове године марта мјесеца бпће двадесет година како сам се упознао са трудољубивом п неуморном пчелидом, која без престанка н санка ради и која је једино само за рад створена, можда људима за примјер н угледање. Двадесет је година како сам заволио ту свету животињицу, свету ио њену неуморном раду, свету по њеној умјереностп, свету ио њеној чисгоћи и то не само чистоћи кућевној него н чистоћи тјелесној, јер она проживи свој вијек у вјечитом дјевојачком стању. Али њен вијек не траје више него шест недјеља за врпјеме паше. Она се за вријеме паше тако истроши, тако се изрга од неулорнога рада да не може више живјети од шест недјеља. Заиста примјер неуморне радиностн ! Двадесет је 10дина како сам заволпо пчелу, па ми нлје досадио рад око ње, јер она је света животињица, коју воле и његују сви народи, особпго хришћански народи, а опет међу њима особито Срби. Србин је највећма заронио у живот пчелињн. Он пчелу боље познаје него икоји други народ Да је Србин познавао и познаје пчелу боље од других народа, то се види из техничких пчеларских израза српских. Зашто су хришћански народи неговали пчелу? Зато што пчела даје восак, а од воска се нраве свијеће, које служе за увелнч ње славе Божје. У хришћанским дрквама, оигтро се налаже да се горе ћншпа ех рнга сега е1 ех орегЉиз ариш. Зато су с пскн краљеви његовали пчелу и подизали грдне пчелињаке. а пчеларима давали њеке повластиде, које није уживао сваки себар. Ја сам 1879. у Ш. „Годишњици" Нпколе Чуппћа написао историју ичела.рства у Срба од најстаријих времена до данас, па сам ту описао и пчелињак Цара Душана на Слатини, који је он дао дркви Арханђеловој у Призрену. Тај је пчелињак заузимао грдан простор, на којем су биле хиљадама кошнпца, око којих су радили многи пчелари, којима ми и имена знамо. На том грдном иростору разлпјегала се чаробна зука неуморних ичелида сабирајући мед и рђу и градећи восак, који ће служити за увеличање славе Божје.