Српски сион

БР. 8.

СТР. 121.

јор би, и ако би сагрешио, и ако не би сагрешио, морао умрети тедом т. ј. оставити тело, не за казну ради греха. него по неоиходности своје природе. Разлика између старе јереси и садашњег католицизма само је та, што су пелагијанци, сматрајући, да је стање природно једнако, како у Адаму до пада, тако и у његовим иотомцима, одбацивали првородни грех и у смислу повреде наших ириродних сила и способности и у смислу наслеђене кривице пред Богом, а у католицизму се првородни грех признаје у последњем смисиу; а што се тиче иовреде (соггирИо уи1пега1Јо) нрироде грехом, римски богослови разумеју под њом једва јпшзМНа ог1§чпаН8 или сагепИа с!оп1 впрегаЛсШЈ. Одатле је, у сваком случају, само један корак до потпуног негирања првородног греха и католицизам чини тај корак у доктрини о ненорочном зачећу пресв. Деве. Затим се огледа сродност католичког гледишта с • пелагијанским и у доктрини о добрим делима, којима су стари јеретици давалн таки значај, да се спасење сматрало у њиховој системи не као дар, који нам се даје забадава, силом искупне жртве Сина божијег, него у виду плате и награде за подвиге и заслуге самога човека. Католицизам одбацује тезе пелагијанаца, које се односе на ову ствар, кад их узмемо у -нрвом њиховом смислу, и како су их формулисали неносредно сами јеретици. Али и католицизам инак преувеличава знача.ј добрих дела н чак измишља тако звана орега виретгоЈгаНошв, којима човек као бајаги може принети задовољење Богу (баИзЈасИо) не само за нокриће својих дугова и времених казни, неразрешених у тајни покајања, него чак и за намирење туђих дугова. Прииисујући човеку, како у нрвобитном његовом стању, тако и у садашњем, задовољство са самим собом т. ј. признајући, да човек од природе влада са подпуно довољно снаге и способности, да би постигао спасење и блаженство, пелагијанци, каошто је иознато, ставише себе у негативан одношај и према црквеном учењу о благодати. Човек, но њихову мишљењу, има нотпуну могућност, да се развија самостално и да живп ио закону Божјем, а не по закону греха, јер је при самом акту стварања обдарен богатим моралним силама, које осташе неновређене и после пада. С тога у системн иелагијанства не налази себп места учење о благодати у

црквеном смиелу, т.ј. као о таковој божанственој сили, која делује у човеку унутрашњим начином, у врло тесним везама са његовим природним силама, зачињући, подижући и чувајући у њему духовни хршићански живот и усвајајући свакоме човеку појединце дело искупљења, које је свршио Исус Христос у оиће за цео род људски (§таИа шарп-апз). А ако п дОпуштају пелагијанци благодат, то за њих није ништа више него сама природа или оне ириродне моралне силе, којима је човека обдарио Творац (§гаИа сгеапз). Затим сва она спољашња оруђа, којима потпомаже Бог човека на путу добра (§,таНа 1птап8), а као најглавније од њих закон Мојсијев с његових десет заповести, а тако исто и наука Христова и његов пример највише ираведности, који је пружио људима. У њима човек може наћи и руководство, да разликује добро од зла, као и побуду за добродетељан живот и подпору у нравственим подвизима.*) С том пелагијанском доктрином католичко учење има ту заједничку нрту, што се н овде, поред свег труда католицизма, да се узвиси над пелагијанским гледиштем, благодат слика као сила Божја, која делује на човеку чисто сиољашњим начином. Заиста католицизам сгвара тако оштре разлике и тако дели области, у којима делују Божанствена благодат и човечја воља, да се унутрашња веза између њих и њихово узајамно деловање не да ни замислитц. А уз то католицизам признаје, да није било унутрашњег узајамног деловања између благодати и слободе већ у одношају нрема невином стању наших прародитеља у рају. Премда је првом човеку и б т го саопћен (Јопит 8ирегпаии-а1е ЈивЈШае оп^ аН«, али као да није било унутрашње хармоније измећу благодати и слободнпх сила човекових. У човеку, по самој природи његовој, због иротивности духа и тела, настаје борба и несугласност у тежњама. Али ту борбу уништава благодат у човеку, која одржава тело у послушности духу 4аш(|иат Лаеио,*) јер савршенства невиног стања, но изразу Беларминовом, иоп егап! ЈпаИае е1 1шрге88ае јраГ па(;игае, хг1 8ип1 (1оиа па1игаИа, вес! ехћтпвесиб а88гЦае е! вирегасМИае, Ш 8ип(; Допа 8ирегпа1и*) 8сћаД'. Кп-сћеп^е&сМсМ.е. I. 1077 —1080. Ваиг. Уог1ебип^еп ићег еНе сћпви. Оо^теп^е8с1псћ1е. I. 2. 88. 331 —340. Бе1рх1^. 1866. ОеМег. ^утћоНк. 8. 462.ДЧгМп^еп. 1876, *) СаШесЈизт. готап. IV, 12. 5,