Српски сион

СРПСКЕ ПРАВ0СЈ1АВНЕ МИТРОПОДИЈЕ КАРЈ10ВАЧКЕ. СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: "* ЈТЕДНИК: Њ. Светоет Српеки Патријарх Георгије. Протојереј Јован Јеремић. I 1 11 1111111 111111 Ј Ср. Карловцима у недељу 25. фебруара 1896.

0 учешћу световњака при избору епископа. С ПРАВНО ИСТОРИЈСКОГ ГЛВДИШТА. 0 горњем предмету писало ое доста и у нашој литератури, само, као игго често код нас бива, необјективно, те онда није чудо, што је готово сваки иисац на основу исте научне грађе допгао до друкчијег ресултата, него осгали; није то ништа ни ново ни необично. Кад се с преокупираношћу нише о неком иредмету, који је прошао кроз разне историјске мене : тендендијозан нисац одабере од њих оне, којима ће најдакше иотврдити оно, што хоће, прећути оно, што говори иротив његова становишта — практпчко иолнтичког, по некад и егоистичног — и дође тако до са свим друкчи.ег ресултата, него други. С том иојавом сретамо се особито на нољу иснитивања црквепе историје од како се јавпла Жутерова реформација, од Магдебуршких Ценгуријатора и Баронија, до дана-

шњег дана И наши нисци, који су третирали горње иитање, свесно или несвесно наставили посао Хаберта, Бетармина, Блондела, Петра де Марка и другнх, који се баш о горњем предмету врло давно нреиирали, дабогме са више труда н ерудиције од наших нисаца (гл Ј. ВтдћатГ 0'регит уо 1. II. р. 90). Нптп можемо нити је од нотребе наводити све, што је код нас писано о избору епискона. Навешћемо само неке иисце као предегавнике разних нраваца. ЕгегмШ 1оанновичг у системи својој (Начатки церковнаго права нравосл. восточ. церкве, кн.I стр. 95) без икаквих скрунула на основу канона, о којима ће касније бити реч, наводи да епискона бира сабор епископа. Кас1оз1ат(,б поШГз Ае ВасИез у својој рђавом латинштином написаној раснрави о избору и иосвећењу епископа ( ШесНо еГ сопзесгаИо ергзсорогит зесипсЈит сапопез огИгоЛохае есс1евгае е1 ргахгп оНћ. теЛгороИх смгШГттљ), коју је издао 1877, у првом делу тврди, да