Српски сион

Огн. 134,

„(ЛМКЖИ СИОН."

вр . 9.

је једно од црава еппекопских еинода,, мимо остала најемпнентнија и канонички најсигурнија права, право избора и посвећења епискоиа. Већ по логпчкој консеквенцији звање еииекопско могу давати само наследнидп апостола, епискони. За потврду тога наводн каноне 1 апост . 18 карт., 4 првог васељ. саб., 19 антијох. и т. д. У другом делу наводи да се у сгарој срнској држави до њене пропасти епископи иостављали канонички. То потврђује потврдна диилома патријаршије и законик цара Душана За турског времена било је тако исто но рескипту Махмудову, који је дао патријарху Арсенију IV (не зна је ли се исти вршио). У историји еиископеког избора у овој митрополији разликује писац три периода: 1690 —1760 митрополит је ностављао, 1760 до 1848 вршила је то нраво већим делом влада, 1848 до данас врши синод. Писац даље наводи примере да то потврди. У свом делу .Оге Уег/аззипд (1вг огШоАох-каШоИзсћеп Кггсће бег (1еп Зегћеп т 0ез1. ТЈпдат, изданом у Вршцу 1877/8. на стр. 117 —140. у главном понавља па п исписује из наведене латинске расправе о избору и пбсв. епископа, и још јаче акцентуира искључиво право јерархије при еи. избору. „Већ ио логичкој конееквенцији може и треба еписконске звање да се даје само од апостолских наследника епископа, па ако је игде — као што згодно примећује К Скворцов — особит обзир потребан према постулатима божје воље, то је за цело овде" ... Наведени (кодШагуне, закога каже да је, да бн доказао тобожње изборно нраво народно, прећутао и фалсификовао каноне и којн је навео неке нримере из црквене историје) примери не доказују баш ништа против канона васељенекпх н иомесних еабора, у толико мање, јер су својствени само неким црквама (н. нр. александријској и картагинској) и изазваии су таким необичним нриликама, у којима црква Хрпстова допушта изузетке, али само уз пристанак главне чињенпце епископата . . . Нагло ширење цркве Христове и као иоследица тога множење јерегпчких секата, иобудили су оце првог васељенског сабора у Никеји — пошто је било. елучајева, да, су јеретичке већнне евоје кандидате протуривале — да потпуном концентрацијом изборног права у рукама еиископата уннште еваки страни утецај нри изборима епискоиа итд " Исто становиште заузима и у другим

делима својим (тако у другом издању Уег[азвипд- а 1880. и ТИс, ог1ћ. опепГ. Раг/гШагкггсћеп 1886. итд.), која су у главном једна и пста садржина са разним натписима. Др. Никодим Милаш (сад епископ задарски) у својој еиетеми (Црквено ириво, Задар 1890.) на стр. 336 - 341 наводи, да су епископе прво постављали еами апостоли, касније енискони, клир и парод. „Учествовање јерархије у избору и постављању епискоиа... остало је и мора остати свагда неномичнпм; учествовање народа у томе нодвргло се разним промјенама. . . Касннје је ушло у цркв практику, да еамо знатнија, лица из народа учеетвују у изборима . . УП васељенски сабор . . 3. каноном осуђује обичај, који се увукао био, што су неки, мимоилазећи црквену власт, употребљавали световне влаети (ттарос аруоухт), да средством њих иостану еписконима и ироглашује за ништав такав избор. Течајем времена . . . нраво народа . . . почело се по мало губити, бар у већем дијелу помјесних цркава; али тијем оно није ипак изгубило значај законитости, као што је о том свечано засвједочио јерусалимскп еабор 1672 својом 10. законском наредбом, која је ушла п . . у послаиицу источних патријараха 1723" (где се на име велп. да, је „чувар благочастија само тијело церкве, то јеет сами народ.") Исти нпсап, у другом евом делу Правила иравоел. цркве с шумачењима (Новп Сад 1895.) у тумачењу 4 канона првог васељенског сабора (етр 176 —185) понавља у главном ресултате, до којих је о нзбору епиекопском у системи дошао и поставља јопг при крају тумачења иитање о именовању еиископа од стране владара, па долази до закључка, да је „црква без приговора признавала у многим приликама владаоцима право, да сами именују епископе у појединнм областима. Нити је ово право владалаца протурјечило нанедби |30 ап. нрав. (одногно 3 правила VII васељ. еабора), пошто оно правило није нротнв владалаца управљено, него противу набилног утецања у изборе енпскона од стране грађанских чиповника" (премда писац мало напред вели, да „учествовање јерархије у избору и постављању епископа . . . остало је и мора оетати за гвагда неиомичнпм"). Најпосле (међу онпма, којих писање наводимо иримера ради) написао је некп „1Шџ, сшари народњак" у 18 бр. овогодишње „За-