Српски сион

С тр. 1 ^5.

ставе" чланак под натписом „ Право сршжог правосл. народа у угарским земљама, да бира себи еиискот ." Закључци, до којих долази писац у свои чланку, који нам као сувремен и [дпде повода да напишемо ово, који су са свим иротпвнп закључцима наведенпх иисаца", састоји се у следећем: Привилегијама већ гарантовано је овдашњем нашем народу бирати себи митрополита, па пошто но рескрипту од 1868 има наш народ и то ираво, да бира клир, „онда већ силом из тога императивно долазеће најпростије конзеквенције, ваљало је одмах под једним предати нашем народу и то право, да бпра себи епископе." Противно од тога је логички и правни нонсенс. Али и по св. Писму и по нравославним канонима и по хришћапској древности нрипада народу то право. За доказ се наводи из Дела апостолских место о пзбору Матије за аностола, сведоџбе Кипријана Картагинског, Климента Римског, каноне 1, 2, и 6 сардичког сабора, 61 картаг , 19 ант., 14 и 36 апост., 18 анкир., 7 Тимот. Алекс , даље избори Атанасија, Златоустог, Амвросија, Нектарија, па избор у краљевини Румунпји, избор у Бугарској, Грчкој и Русији, где народ утиче путем својих правосл. државних поглаварстава (за.р у Бугарској не утиче народ и непосредно?). Наш синод од 4— 5 епископа и не може бирати, па да избор буде каноничан, црквен нравославан. Најсавршенији међу православним канонима картагински траже за рукоположење епископа што 1 више, а у нагорем случају три епискоиа са митрополитом (13 к.), али то се односи само на рукоположење а не и на избор. Друго је у Русији, где има 120 епископа, па и тиме је потпуна гаранција дата у смислу канона, да се еписконски избори управо сјајно обављају. За то је код нас Оило много злоупотреба, као што се види из Варшеиштајна * Стари поп народњак наводи у оном делу свог чланка, у којем говори о изборима епископа у нагиој митрополији, баш оне цитате који се налазе и у сва три споменута Радићева дела (гл. друго издање Уег^ака. стр. 52 —53 и Е1есНо есћ. стр. 10Ј тако 74 стр, VI Гласн. и 06. стр. Ваг4еп8 1е 1 п-ови К и г и е г В е г 1 с И е 1; с. 10). Без сумње му је дакле познато, шта је Раднћ писао о избору епископа и имао је пред собом његова дела. IIа кад их је имао, за што није доказао, да је Радић лажним умозатсључењима извео на основу исте научне грађе, којом и стари поп оперира, његовима сасвим противне резултате. Место тога он је просто ирекутао основе Радићевих поставака (кан. 4 првог васељ. еао - и 3 кан. VII васељ. саб.), јер да их је узео у претрес и поред најбоље воље не би могао доћи до ресултата, дијаметрално противних Радићевима.

(о. с. опће употребљена стр. 96) и из VI Гласника (оиће употребљена стр. 74). Тако се само могаше догодити, да наши најславнији људи (Јован Ра.јић итд.) не иосташе епископп. И право тројне кандидације од стране нашег митрополита није основано на канонима, ни у нашим помесним нормама, него га је себи у корист измислио митрополит Стратимировић, саставивши за исто и неку доста опскурну формулу. И иначе је претресано код нас питање о избору епископском, али се канда нису наводили други основи, нити се долазило до друкчијих ресултата. Ако хоћемо да нам буде јасно, шта је канопично, шта ли неканонично, иотребно је да знамо како се бирали епископи у најстарије доба па у доба васељенских сабора и реципованих помесних, који издаваху каноне, и да но могућству доведемо хисторијат тога питања до нашег времена. На основу све правне и новесничке грађе могу се тек извести правплни закључци. Да ночнемо с Томасином* од почетка. У књизи Дела Апост. приповеда се како је нопуњено место апостола, које је смрћу ап. Јуде остало упражњено. Апостол Петар предложио је вернима, којих је било око сто цвадесет, а које Иетар назива „људи, браћо", да један од људи, којп су „били с нама за сзо време, како међу нас уђе и изиђе Господ Исус . . буде с нама сведок његова васкресења . . И поставише двојцу Јосифа Варсаву и Матија . . За тим бацише коцку и коцка наде на Матију." Св. Јован Злашоусши у својим долима (ш I ТЈт.) вели, да су се за то тим начином (коцком) послужили, што још не беху задобили благодатДуха, нитиимаху власт бирањапо надахнућу, (од речи до речи: јер ни апостоли не беху задобили Духа, кад су Матију изабрали; него молитвн припуштајући сгвар причислише га броју апостола). Томасин мисли, да у том начину избора треба гледати пре заостали обичај синагоге него инаугурацију црквене дисцпплине. Кад је Христос остале апостоле мигом одабрао, чинило се, да и сад само Бог може одредити, * Гледај ГјпД. .Тћ о т а з ипш 8, Уе4из е! поуа есс1е81ае сПзсЈрПпа 4отич II Нћ. 2. р. 308—444, одакле узимамо највише примера; гледај даље Ј. Н 1 п ћатпв, Орегит (ог1§. 81уе апН^иНа^еа едч-1.) уо1итеп II р. 80—118.