Српски сион

К р . 10.

„СРНСКИ^СИОН."

Стр. 161

неавтоножних цржавних власти у послове наше автономне унраве. — Издано је сходно упутство окружним протана Вел. Кикиндскпм и Вел. Бечкеречком у иредмету оииса срп. прав. парохија и народа као и у предмету списка срп. прав. свештенства њихових нротопрезвитерата. — ТТрепоручен је подручном с-вепггенству иутем окружних прога „Гласник иравославне далматиско-истријске епархије". — Издаиа је на извиђање иротојереју Ники Николићу прптужба против јеромонаха И. Г. адкинистратора парохије у М. Б. због његовог наводно некоректног ионашања и иротив нрописног ирисвојења закупнпне од тамошње иарохијске сесије. (Прилог Фонду св. Саве.) Родољубивн трговац вршачки г. Јоца Недељковић нриложпо је „фонду св. Саве" 200 фор. Слава му! (Окружница ваоељеноке патријаршије правоолавноме СЕештенству и народу Рашко-Призренске јерархије.) ј-Антим VII., ио мислости Бо жјој Архијепископ Константинопољски —Новога Рима и Васељенски Патријарх. с. р. Часни клире, благоговјени свештепици, нреиодобњејши јеромоиаси, љубазне старешине народа, одборници и сви осталн благословени Хришћани Мптронолије Рашко-Нрнзренске, чеда наша у Господу вазљубљена, благодат Вам и мир од Бога, а од нас молитва, благослов и оироштење. Нека је на знање свима Вама, да се наша смерност са Св. Синодом, пошто је архијереј Ваш Мелентнје избројао дане свога живота и иреселио се у вечност, бринула по дужиости с-војој о избору и постављењу сходнога наследника на његово место. И кад је било при гласању у чесиом и Патријаршијском храму Светога славнога велико-мученика Георгија Победоносца, стављена су три кандидата, и но нашем патријаргаком уиуству и дозволи, а по призиву пресветога Духа одлпковаи је од друге двојице, и изабран од Светога Синода, да предузме архијерејску власт и ирими настирски жезал најсветпје те митрополије, пречасни архимандрит Госнодин Дионисије, Протосииђел Високопреосвећеног Митроиолита Скоиског, муж красан и свештенољеиан, који је вешт божанским законима, који се одликује црквенож и општом образованошћу, којн је обдарен лепом памећу и јаком способношћу, који има довољно искуство у црквеним стварима н иословима и који је, као такав, посвећен од нас прпзивом и благодаћу нресветога духа у велики и узвишенп архијерејскн чии и одређен као канонски Митрополнт најсветпје Рашко-Прпзренске митрополије. Услед чега овпм патријаршијским и синодалним ппсмом извештавамо о

томе све Вас у тој епархији благосдовене Хрпшћане. Мо.тпмо се Богу за Вае и бчииски Вас благосиљамо. Зановедамо Вам дак п препоручујемо, да Внсокопреоевећеног митроиолита Рашко-Призренског, љубазног нам у Христу брата и саслужитеља божија олтара, Госиодина Дионпсија, признајете од сада за законитог и канонског архијереја Вашег, владику те јенархије, јеванђелског пастнра словесиога етада исте п духовнога оца свију Вас, и спомињете Његово канонско име, као што се разуме, у свима свеиггеним обредима и службама, иокоравајући се и иотчињавајући се Љеговпм архијерејским заиовестнма и еаветима. који се односе иа Вашу душевиу корист и снасење, на чување отачаских догмата и предања п тачно вршење и исиуњавање Ваше иоданнчке дужности према богоданом нашем Царсгву. Пошто до свога додаска тамо одређује за опшгег свог заступника часног свештеника Господина Трифупа, препоручујеж) Важ, да га за заСтуиника Љеговог Високопреосвештенства признате н као таквога ноштујете н љубите, до доласка тамо Вашег архијереја, којега је усрдна жеља да Вас лично што дре видп и весели се духовно са свима Важа у Христу Иеусу Госиоду нашем, чија благодат и неизмерна милост, с нанпш молитвама и благословом, нека буде са свима Ваиа! (Долазе потписи и митрополита.) Ова је окружнпца штампана и разаслата по целој рашкопризренској митрополнји. (Рашко-призренски Митрополит Дионисије) прижио је царски берат и одпутовао је из Цариграда у Призрен, у своју резиденцију. (Др, Емилијан пл. Ради& 6и у Србију.) Као што дознајемо, из поуздана Извора, г. Радић се обратио. у најновпје вреже, Високонреосвећеном господину Житроиолиту Михаилу са жолбож, да жу се у Београду даде или катедра на велпкој школи илн место секретара у жинистарству нросвете. Овнх дана му је одаслан одговор: да не може добити нитп једно, нпти друго. (| Ароеније Божидар). парох у Батањи, преселио се у вечност 25 фебруара о. г. Покојник је рођен у Батањи 1818. По свршеним богословским наукама буде рукоположен за нрезвитера 1847 г. н додељен батањскож свештенству као капелан, у ком је својству провео 10 годнна, а онда постаде парох у Батањп п као такав служно 89 годииа. Сарањен је 16 фебруара после иодне, уз велико -саучешће батањског становништва без разлике вере и народностн. Са иокојнпкож се, у нже парохпјана, свештенства, родбине н познаника, онростио јереј Јефтижпје ]1етровпћ Вечан му спожен!