Српски сион

Стр . 1б(>.

„СРИСКИ СИОН."

Б р . 11.

„Ваше Високопреосвештенство, милостиви Архипастиру! Поводом високе наредбе о увађању нових образаца за матице крштених, венчаних и умрлих већ ночетком 1896. године, а у цељи једнаког ноступања подручног свештенства, постало је потребно сходно упутство, евентуално наредба о том, како да свештеници упиеују у матице имена: или онако, како су у месецосдовима за бележена или онако, како их народ изговара Примера ради наводим име : Георгиј, које народ у овим облицима употребљује: Ђорђе, Ђока, г Бука Ђура, Ђурађ, Ђурица; име Јелена, које се овако употребљује: Ленка, Ленчика; име Ана=Нанчика итд. За тако уиутство најпоиизније овим моли ..." (датум и подпис). На тај подиесак издано је одмах у облику окружнице епископово решење, које гласи овако : „Поводом увађања нових образаца за матице крштених, венчаних и умрлих, по којима се од почетка текуће годипе имају матице на српском језику водити, а у решење иитања: да ли ће свештеници уппсивати у матице имена онако, како их народ изговара, или онако, као што су у месецословима забележена — наређујемо, да се имеиа имају у матице уводити онако, како су у месецословима убележена. У колико би пак по изговору било какве разлике међу правим крштеним именом и оним како га народ изговара, има се и ово друго уз оно прво име убележити под заградом. Што се Преч. Вашој, а посредством Вас и свештенству протопрезвитерата Вашег знања и иабљудавања ради ириоиштава, У Новом Саду 2. (14.) јаиуара 1890. (потнис) " То је све што се овде у овој епархијској канцеларији зна о тој „злогласној" наредби, у којој као што ће ваљда сада и сам „Србобранов" „Синиша" иризнати, ето иема ни из далека иикаква говора о томе, каква ће имена давати свештепици деци при крштењу. 0 том није ни у протином поднеску, ни у решењу тога поднеска никаква реч, него се пита и одређује: како ће се уводити у матице већ постојећа имена

крштених, венчаних и умрлих, а још мање има ту каква трага забрани: „даје срнски владика Герман Опачић својему нодручиоме свештеиству забранио надјевати друга имена, осим онијех, која су у календару " Баш напротив, у тој наредби палаже се свештенству, да се у случајевима, где се нраво крштено име н. нр. Апа разликује ио изговору од саодговарајућег народног назива н. нр. Нанчика, имају поред нормативних, минејских имена, као што су: Георгиј, Јелена и т. д у загради означити и саодговарајућа иародиа имена као нгго су н. пр. Ђока и Ленчика. Ако пак нема никакве разлике у изговору између минејског и народног имена као и. ир. Сава, Душан, Милан, Марко, Адам, по себи се разуме, да се такова имена просто уводе у матице без ограде. Је ли дакле јасно ? „Србобранов" „Сиииша" ваљда зна за какву другу наредбу коју је Његово Високонреосвештенство можда издало оиако, као што „Синиша" тпрди. али у горњој наредби баш је иротивно наређено од онога, што оп наводи. Или боље рећи он не наводи ништа из дотичне наредбе, и ако би он, кад је већ тако јуначно напао иа свога српског архинастира, који му није никаква зла учииио, био дужаи навести оно место и прстом указати, где је забранио владика Герман, да се сриска деца не могу српским имепом називати. То би захтевала његова част као ваљда угледнијег човека. Али да, ои није ни прочитао никакве наредбе, јер и сам вели, да је читао „вјест", а не саму наредбу Па лено ! Зар већ на једну просту „вјест," да се одмах сво загребачко блато баци на невина човека? Како се то слаже са јавним моралом и угледом, што би се имао дати оном тамо побожном и честитом народу срнском? Да ли ее такав безочан инзулт може оиравдати са становишта саме части, о том би се морали још распитати иа надлежном месту; али да је „Србобранов" „Синиша" јако оскудан у интелигенцији, то се види из тога, да је он могао лахко и код мало памети и мудрости уверити се о неистинитости његове „вјести" већ и по томе, што ваљда тек не би одбрана цркве и