Српски сион

0 учешћу еветовњака при избору епиекопа. С iii'ап110 ПСТОРИЈСКОГ ГЛЕДШНТА. (Наставак) Ире него што би прешли на избор епискоиа у српској цркви, да наведемо за разјашњење тога питања у старој грчко.ј цркви још .једно писмо царигр. иатријарха Матеја (1397 —1410) које .је у преводу навео московоки професор А. Лебедев у једном свом делу*) из збирке Мпклошића и Милера Ас1а Ра(:1-1агс]1а1;и8 Соп8(ап(,!11ороН1ап1, 1от II р. 345—47 : Патријарх пише, да су „канонички избори овако теклн: натријарх објављује архијерејима (у синоду), да је ова и ова црква оеиротела и да за њу треба посветити епискоиа, нри чему сам (патрнјарх) не именује никакво лице. За тим епископи иду на обично место, где се бирало, *) Очерки иеторш визант. вост. цсрквп XI—XV. Москва 1892 стр. 431.

помоле <:•(. и именују три кандидата и достављају свој предлог патријарху, који једнога од тројце кандидата нотврђује, кога му је воља, и за тим рукополаже". Очевизцо је — примећује Јебедев — император није имао никаква учешћа у избору и именовању епископа. Али тај поредак избора није искључивао ни пастве од избора, ако је она хтела. Патр Матеј за тим разјашњава, како је текла ствар у том случају, ако је сама паства имала у виду достојног кандидата за достојанство епископско. Паства се у том случају обраћала писменом молбом на цариградски синод н патријарха, у којој је препоручивала свога кандидата као човека достојна да заузме катедру и остављала је синоду да иепита дотично лице. Уз молбу ваљало је приложити сведоџбу о дотичном свих месних клирика. Све документе те врсте био је дужан лично нредати синоду у Цариграду сам кандидат, да би га могли бирачи (т. ј. ј епископи) и испитати; ако се покаже, да је

НШЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО - ПРОСБЕТНЕ И АВТОНОШНЕ ПОТРЕБЕ СРИСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ МИТР0П0ЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. власшк: —уредник: Њ. Светоет Српеки Патријарх Георгије. Протојереј Јован Јеремић. У Ср. Карловцима у недељу 17. марта 1896. ,