Српски сион

С ТР. 182.

„СРПСКИ

СИОН."

човек бесприкоран, тада га спнод бира и именује њега а не кога другог. Не знамо поуздано, како су се у старој српској цркви постављали епископн, јер је у изворима за стару срнску историју мало нодатака за историју избора епископског. Но као што се Срби у свима гранама народног живота слепо угледалп на Грке, јамачно су као Грни и еиископе бирали. По каноничким зборнидима, који су се унотребљавали у старој српској дркви, избор еппскопа морао би бити каноничан. У најстаријој словенској цркви већ од Методија словенског па ваљда и у сгарој српској цркви уиотребљавао се Номоканон јамачно Јована Схоластика. У њему су сви канони, које смо навелп, а и нарочито се одређује, да множини не треба допустити да бира енископе. И у Крмчију светосавску ушли су свп канони о избору епископа, а исто тако и у Власшарвеу Азбучну Сгснтагму. Овај иоследњи зборник на неколико година ношто је нанисан (1335) преведен је на словенски и много се унотребљавао од тога доба у словенској у онће а особито у срнској цркви. Са превода начињен је један извод, који се обично налази у рукоиисима уз Душанов законик, те зато мисли иозналш руеки учењак Т. Флорински, да је законик већ на скопљансом сабору 1349 санкционован за.једно с том и с још једном грчком нравном компилацијом (Закон цара Јустинијана). Та збирка ваљда је дакле била и званични зборник у српској држави и цркви. Већ смо горе споменули шта се одређује о избору ениекоиском у том зборнику, у који су такође ушла и канонска одређења. Тешко је одредитп .јееу ли и колико су одредбе тих зборника ушле у живот сриске цркве; је ли каноничан начин бирања епископа, који је у другој иоловшш средњега века владао у Византији, нримљен у српску цркву, која се баш у то доба и развила; да ли је другим речима Је Гас1о важило, што је с!е јиге (по сиоменутим зборницима) имало важити. Има у изворима нешто више спомена о постављању нрвог епископа (архиеппскопа ио том патријарха), него о избор/ еиископа. Навешћемо из времена автокефалности старе српске цркве неколико примера избора ;рхиепискона и патријараха. Доментијан приноведа у животу св. Саве,*) да је, кад је хтео оставити *) Издање Даничићево, Беогр. 1805 стјј . 296.

архиеи. престо, сазвао сккоцк скон свггкш, гоизвранкпс скггитмк; свонхо откчкс г гва н чксткнкпс иго\ј'линк1 и вогоноснкпс чркнце и Христол1овиккие /подн и вогол !К1С /1кна чеда сво= 1его откчкства и онда је иоставио Арсенија за архиеиископа На свом пресголу. Аеп. Јоаникије*) је ккалкч" сквороу скврлноу :-нл1лк; сркв= сккнс вксеоскештенкш^к шпископх н игоулннк, л1нлосркдн1ел1К же вллдк1кк[ кксе^к Христа и влагоколк ;ни1СЛ1К вксего сквора свенггеничкскааго н л(овоки1о клагоч. кралга Оуроша подигнут на иресто св. Саве, Аен. ЈЕвсташије је опет изабран на сабору земље српске, на ком беше краљ са 1спископк1 же н игоулинк! и прлкок^кркнкшлж шго волгарк!. 0 аеи. Данилу 11 стоји, да је изабран сабором земље српске, о\св г кжденшсл1к \'ристол10кнкааго кралга и клагокол1Сншел1к кксего сквора (гкеткнс Горк1. За Јоаникија , последњег архиеиископа и првог патријарха, стоји, да га је, ире тога логотета, поставио за епискона господинк крала Отефанк После ИЈегове смрти цар сккра скворк (Даничић иреводи у Речнику из књ. стар. у овом тексту сккорк са еоПе&шт, мисли дакле да значи спнод) срквк= сккш и гркчксккш в'А грлд^к О^кроу, на ком иостави Саву IV за патријарха. Иосле Саве постављен је Јевџем од еабора митрополита епископа и игумана и ккселкмс сккороу у Пећи. Не на^осмо, како су постављани остали патријарси до коначне пропасти старе српске државе (1459). Не знамо, да ли се може освртати на разлике, које видпмо на разним местима у Родослову, где се говори о избору првоепискоиа, јер писци живота краљева и аеи., редактор законика и други сгари наши књижевницн често су тако нетачни и неодређени у изразу, да је жива мука растумачити, шта су хтели рећи. Ако ћемо се освртати на те разлике у причању о изборима нрвих еиископа наших, излази, да их је бирао или земаљски сабор, или сабор архијереја, у једном случају именовао је краљ архиеиискоиа, а у једном избору чак би били учествовали п светогорски монаси. Но као резултат може се извести, да су се срнски аеп. и патријарси у старој срп. држави постанљали од прилике онако као п цариградски патријарси у то доба т. ј. уз учешће владара, архијереја, монаха и народа. *) 0 овом и осталим архиепископима и прва три патријарха гл. Животе краљева и архиеа. с/>с/:!!С. нааисао асп Даниљо и други, издање Даничића, Беогр. 1866.