Српски сион

Б р. 12

„СРИСКИ СИОН."

О тр . 183.

Је су ли се и епископи бирали као у грчкој цркви у то доба, т. ј. архијерејским сабором, тешко је одредити. И ми данас бд могли једва шта више о том рећи, него гато је написао пре готово четир десетине година Др. Н. Крстић у XI Гласнику на стр. 232: „Ко је постављао митроиолите и егшскопе, не знамо за цело, али можемо доста поуздано рећи, да је постављао архијерејски сабор; па за то се и опредељавају казни за оне, који би при постављању, зшраво при избору ових високодостојника узели мито и по миту давали свој глас" (јер земаљски сабор не би се могао митити). Ако ћемо дакле узети, да је нравилно што из 12 чланка законика (по издаљу Шафарикову) изводи Крстић, онда су се и епископи постављали у српској цркви по тадашњој грчкој пракси, дакле по Крмчији и Властаревој Азбучној Синтагми. Бар не нађосмо бележака, које би побијале ту поставку. Без сваке сумње краљ је као и у Византији материјално вршио велик утецај на, избор патријарха исто као и на изборе епископа. То се види и из причања у Родослову на местима, на којима је говор о изборима. На једном месту чак стоји (стр. 361) да је краљ дао потоњем аеп. Данилу II епископију хумску, а пре тога епископију бањску, као што по тексту изгледа, сам. За турског времена, постављани су патријарси од сабора, али било је случајева, да су Турци, не осврћући се на ирава архијереја и старе обичаје, именовали патријархе. Навешћемо из Ои&ег лисша ш&ке тшријаршије, који је штампан у ХХХТ Гласнику, неколико примера. За патр. Мојсеја стоји, да је изабран сабором. Пошто беше болан. сазове сабор и уступи својевољно престо питомцу свом Арсенију , митронолиту рашком. За његова наследника Јоаникија стоји, да саде силок> турецкс1о а не извранн совора. (И владика црногор. Васплије Петровић у својој Историји о Црној Гори наводи, како је један Грк из Цариграда Караж Јоаникије управио на султана молбу, у којој је наводио, да су Срби са патријархом и еиископима своје народности увек издајници, на што му је Махомед допустио, да буде српски патриј-арх)*). За Гаврила Ш стоји да је ностављен без сабора ио назначењу свога претходника Гаврила II. Против њега устану подручни М У епископи (62 на броју) и свргоше га ,,не есз потрошешА" и једнодушно пзабраше ЈВи*) Годуб. Оч. стр. 484.

кеншија. Његов наследник Пајсије П. постао је патријархом такође без саизволе архијереја. За Гаврила , који је за њим дошао, стоји, да је добио потврду султанову, а исто и за Кирила. 0 патријарху Калинику I, који је дошао на иресто после Арсенија Ш стоји на другом месту,*) да је био родом Грк, који је 1696 послат из Цариграда са два грчка архијереја, који су га и поставили за патријарха. Пајсијв I (1611—47) изабран је за пећког патријарха у Грачаници : 1ипс ег§о со11ес11 зешогеб та^ио питего 111 сопсШит ^шрре отпез Ме^гороШае е! Ер18сор1 е1 С1еги8 е4 Ма§ч1а1е8 веи У1а81еИ е4 регбопае поћИез ћеиедие па(;ае поп раисае со1П^егЦсб е1с. Како је изгледао тај изборни сабор за турске власти, није нам познато. Не знамо на име, да ли је увек на њему имао учешћа народ или властела, као што га имаше за турског .времена нри избору цариградских патријарха, па, како пише Крузије у својој Туркогрецији, и при избору архиепископа солунског Нифона, те можда и других архиепискона и митрополита. 0 патр. Викентију стоји изреком у Опћем Листу пећ. патр. да су га поставили архијереји, пошто су прво свргли претходнпка му. Како су изгледали други споменути изборни сабори, не стоји ту ништа. Но ма како да су изгледали, беше то само изглед. У времену, у којем је на порти новац све могао учинити, у ком се патријаршија цариградска продавала (почело се са 1573 са 6000 дуката, а касније јој цена беше двадесет пет пута већа), у ком је по некад десетину и више година требало тражити ко ће се примити митрополије, јер су давања била превелика, тешко је узети, да су ти изборни сабори много значили. И горе наведени нримери ноказују, како се од порте слабо узимао у рачун тај сабор. Но нас се више тичу избори епископа, који се и у старо доба, као што видесмо, разликоваху, а и данас се у више автокефалних цркава разликују од избора првих епископа. Да видимо неке одредбе и примере, који се односе на то питање. У ферману , који је султан Махмуд дао срп. патријарху Арстш/у IV 1731 год. стоји : мишроиолије (разуми и епископије) се не могу никоме даши на иредлагање. кадијино, него Ие се давати само на иредлагање иатријархово, и то иредлагање треба да буде тотвр^ено иатријарховим иеча*Ј Гласник ХХШ, 251.