Српски сион

С ТР . 184.

том. 1 ) У Фурману, којимје МЏшафа 111 укинуо пећку патријаршију 17150, даје се уједно неком монаху Гаврилу призренска митроиолија, и ту му се потчињавају еиископи у неким окрузима, који да га имају иризнавати као свога митрополита, а он да их има ираво промењизаши и иостављати тако, да му нпко смешаши пе може. 2 ) IIо ОиЛем Лисжу ие~&. гштр. иатријарх Јоаиикије ЛЈродом Грк иро давао је архијерејске катедре за злато (у цариградској патријаршији плаћало се за епархију иросечно 4000 дуката) Султан Мехмед дао је 1813 берат београдском митроиолиту Дионисију, ио ком ист^ има ираво све еиископе, који се у његовим окрузима иалаз«, иостављати и збацивати, у шта се нема нико други мешати. 3 ) У каровачкој иатријарш. архиви нала.зи се синђелији, митрополита дабарског Мојсеја (штамиана у Беседи за 1870), издана му год 1709 од пећког патријарха Калиника I. Ту се говори, да се у патријаршију скупили митрополити (ређају се поимеице) и но мало Н К/1<1СТеЛК II СЛ П^ОЧИ/ИХ КЛНрОГОД)!! и причатол!ћ, и изабрали за митронолита дабарског протосинђела Мојсеја. Има дал.е сведоџаба, да су паше постављали на епискоиије кога су хтели, н. ир. Вук Ст. КараџиИ прииоведа у Даници , забавнику за г. 1827 о неком грчком свећенику, који је код Реџепа у Адакале био нандур, те истом угове и он 1а пошље с нреиорукама у Софију, те га онде завладиче. Таких случајева има више забележених. 4 ) У овдашњој српској цркви до установљења самосталне митронолије еиискени се иостављали јамачно као и у оностраној српској цркви, јер за туреке власти и ова црква потиадаше под нећку иатријарши у. Од велике сеобе иоста.вл>ао је епископе архијерејски синод, а потврђивнли су их владари. Што се тиче учешћа народног или бар тежње за тим учешћем у избору еиискона, можемо навесги ове примере. У карл. патр. архиви има синђелија енископа бачког Христифора ДимитријевиКа , коју му је 7 фебр. 1710 издао митрополит Оофроније Подгорич,нин. Тексг те синђелије са свим је једнак тексту горе наведене синђелије митрополита да•) Гласник XI стр. 183. 2 ) Гласн. ХК етр. 209. 3 ) Споменик Срп. Краљ Акад. X стр. 30. 4 ) гл. Књижицу Цариградскм натријаришја и православље у еироп. Турској од Коотадина, Београд 18!'5 стр •21 и даље.

ВР. 12.

барског Мојсеја, а о сабору крушедолском, на комје изабран, стојидасу на њему били епископи босански и будимски, неки игумни, обрштар кир Јован Текелија Иоповић и с друглх страна не ! мало чрнаца н светске властеле и клнра сриске земље. Срби из будимске еиархмје дали су двојци својих носланика Малегаи Надаждију и Димитрију МихајловиЛу, које су иослали на нар. сабор 1731 држан ради избора мнтрополита, инсшрукцију, у којој се налазе њихови захтеви иа међу осталима у 10 тачцп захтев, да кад епархија обудови, не поставља се епископ без знања народнога оне енархпје народа. 5 ) Четрдесетих година нисали су официри иотиске милиције и иоглавари сегедински царици М. Терезији, да е патр. Арсеније IV. без знања и сагласија народног произвео за владику Јована ЂорђевиИа, кога држи за случај ако би се унразнила нека епискоиија. То он ни синод немају право јер и патријарха бира световни сталеж заједно са свећенсгвом, а патријарси и митрополити имају нраво да иосвећују, а не да бнрају владике. Они моле дакле (и ако из друге дијецезе) да се исти Јован Ђорђевић не ностави на унражњену дијецезу темишварску, него да Величанство именује председника консисторије Симеона Христијана. Јован 'Борђевић иостао је епиекопом вршачким 1749, а Симеон Христијан није никако ностао епископом 6 ). 12 децембра 1748 обратили се многи свеЖеници и бирови из будимске епархије инстанцијом (не каже се на кога), у којој казују да једнодушно желе имати за еиископа Дионисија НоваковиЛа и не другога. 7 ) Под притиском те и других инстанција и препорука, као што се наводи у Мушицкога Каталогу у Гласнику VI стр. 66 изабрао је сннод истог Дионисија за будимског епископа. 1824 обратили се клир и народ арадске дијецезе молећи, да буде изабран за епискона Максим МануиловиИ. Исти је заиста изабран за епискона, а митронолит Стратимировић носле нрезентације изабраних епископа накнадно моли Величанство да по жељи народа и клира арад. дијецезе буде потврђен исти Мануиловић. Најпосле можемо сиоменути, да је наш народни цркв. сабор 1870 - 71 решио у свом саборском устројству да епископе сабор бира, али °) Гласник XXXIX стр. 153. ®) Гласник 36 стр. 29. ') 11)1(1. стр. 33.

„СРИСКИ СИОН."