Српски сион

С тр. 214.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 13.

ч

Заиста горостасан пример величине Божје, а нискости и пакости људске! Па зашто учинише тако ? Што га можда нису разумели? —• А разуме ли човек како ниче биље, како трава расте; појми ли човек од куд птиди песма, од куд цвећу боје и мириса? Све то човек не зна и не појми, па и опет како радо зауставља очи своје на красотама Божје природе! Тако и вера није предмет ума и схватања, него срда и осећања — али савременицама Христовим беше срце тврђе од камена. — Знали су они врло добро, шта Христос учи и жели — али они тога не хтедоше; зар да се господар изједначи са слугом мислили су они — зар да учени књижевник призна простака за брата? Или зар да се охоли Римљанин одрече свијух раскалашности свога доба, да поспе главу своју пеиелом, да узме крст на леђа своја и за Христом пође?! — Не, то није могло бити — људи не могоше разапети своје страсти н зато су разапели Христа. Али за мало потраја влада срдите немоћи људске — њена беху само три дана, а Хрпстова црква ликује деветнајест пуних векова; она је запечатила један гроб, а Христос је отворио све — славним васкрсом својим на данашњи дан. — Смрт је смрћу славно иоиравио, грех Адамовљудима опростио; двери неба овима отворпо, да будемо, као негда, вишњем Богу и мили и драги. Па и опет крв Христова на Голготи проливена не доноси свпма једнаке нлодове искупљења, — јер не може сваки да отвори врата душе своје и уведе васкрслог Господа; не пријањају сваком за срце мислп еванђеља а још мање те се мисли у дело ириводе. Нису дакле оне страсги људске — које разапеше Христа — јоште изумрле, него и дан-данас помаљају лица своја, иа још обучене у руву хришћанском ! — Многи се залетио на крилима високоумља и благостања свога, да друге надвиси и иревазиђе, — те у том лету пемилосрдно кида везе љубави небеске којима је Христос опасао свет; та себична утакмица рушећи све, што јој је на иуту, довикује сваком племенитијем начелу; „распни, распни јего" ! . . . И тако се и дан-данас дешава, да се правда трњем заодева, а истина у гроб сахрањује; доброта се на Голготу шаље, а Јуда се сребром обасипа!

Али прави Хришћанин неће клонути духом када уочи оваке прилике, — сетиће се Богамученика и ионовиће речи његове: „Опрости им Боже, јер не знају шта раде!" Знаде он врло добро, да ће на гробовима сахрањених врлина попуцати печати и да правда васкрснути мора. Ком је дакле тешко и терет га слама, нек се сети крста Христовога; кога гоне и на правди киње, нек се сети мука Спаситеља; који сузом и крвавим својим знојем залива кору сува хлеба, нек се сети тајне вечере Христове. Који претрпи до краја, спасен ће да буде, — јер победе нема без страдања, нит васкрса без великог петка. А ви, којима је Бог уштедио сузе, те мање иознајете беду и невољу људску, — отворите срца ваша љубави хришћанској и гледајте у имању своме зајам Божји, који ћете враћати с каматом, — а камате су добра дела ^ ближњем учињена. Немојте гледати у намети својој, у имању и иоложају своме неке личне заслуге ваше, него Божје дарове, који вам се дадоше сутицајем сретнијих прилика. Опростите један другом старе увреде, јер добар човек добро памти а зло заборавља; чувајте се злих речп, јер њима човек више себе понижава него што другог вређа; чувајте се охолости — она је и грех и глупост, јер што је човек образованпји тим је уљуднији. И на што може бити горд пред Богом црв, који данас јесте а сутра га нема. Не гледајте један другог нреко рамена, јер ћете до скора бити сви суседи на једном месту. Послушајте стихиру . данашњу : загрлите друг друга и праштајте све васкресењем у овај свети дан. Јест! Јер од како је света и човека не би дана тако великог, не би догађаја тако замашнога, као што нам га проповеда иразник данашњи! — Славу слави истина и правда, лаж и мржња у гроб се обара, а из гроба јерусалимскога Бог устаје да избави људе. Дан је овај иечат жпвота Христова н његове муке и науке; дан је овај празник над празници иза кога више ноћи нема, јер васкрсна зора проби таму греховну и обасја ЈБудеку свест, да јој се вигае не смркне, до скоочања века. ,,Счи денк, егоже соткори Господк козрл= д $М1 са н козвеселилкА конк" !