Српски сион

Бр. 13.

„СРПСК И СИОН."

Стр. 217

иом срцу љеговом хршнћапску верз г , укорени хришћписку љубав, утврди хришћанску надежду. За прву дељ служн ц може служити више школа. У каквом се облпку јавља тамо пред учешпџша* хршћанство? Дају ли нм догмате вере и иаравствене законе, излажу лн исторпју вере и дркве, разјашњују ли хришћанско богослужење, п целскупно хрпшћаисгво увек нред њима у облику чисте истпне, у виду учења н науке, то утечу и непосредно на њпхне умне силе, и непосредно рашпрују н разјашњују њихово релпђијозио зиање. За другу цељ впше свега може служитн св. храм, који се зато н зове, из старина, училиштем хришћанске побожности. Опде, у храм} г , хришћанство се јавља пред децом не само у облпку божанственог учења п „апстрактних" истина, већ више у пуственпм п стваршш облицпма. Овде 'деца виде иредсобом свештене слике Господа Бога п Његових угодипка, као н разиих знатних догађаја, који се од носе на наше искунљење. Чују свештене песме, ирожете жпвом вером, жестоком љубављу п непоколебпвом надом хришћанском. ]?пде свештене радње црквеннх настпра, које нмају дубок релиђијозин смнсао. Чују и впде молптве и молиоце, браћу у Хрнсту, — н све, све то скуна утече на њнхова спољашња чула, а затим п на унутрашња. Све насићава, наиаја н наслађава њпхову д}тну н срце, н већма и већма утврђује у њпма св. веру, надежду и љубав. Но оснм тога, што се у храму јавља хришћансгво нред децом у стварном облику, којп утече на васннтање нашег релпђијозног чуства, овде пред нама је хришћансгво -— у самим својим тајнама п утече непосредно на њих силом тпх тајана. Тамо, у школн су нх учили, да је најважнија мука Спаснгељева, којом Он пскуип људе од греха. нзмпри с Богом, задобп за њих вечпо блаженство, била Љегова смрт, Љегова жртва на крсту. Овде, у храму, приноси се у тајни Евхарнстије сама жртва нскупљења за грехе целог света. У школи уче, да су сви људи наравствено немоћпн, да без помоћп божје благодати не могу ираво ни веровати у Христа, ни љубити Га, нити у онће чннити како хришћанско добро. У храму је пребнвалиште божје благодати. Овде се благодат излива на молиоце кроз тајне црквене; овде стално станује као у нзбраном дому свом на земљи, сам Господ Бог, пребива с обиљем Своје благодати и даје је свима жеднима и који је моле. У школи уче, да је виша сврха, којој треба да стремпмо у свом наравственом жнвоту, саједињење с

Христом: у храму, удостојившп се примити Његово пречисто тело и крв, сједињујемо се с Њим. Превео П. Весин.

Конференција Срба код угареког миниетра-предеедника. У четвртак 14. о. м. састала се давно очекивана конФеренција Срба у иалати кр. у|-. министра-иредседника у Будиму. Отиочета је у 5 сахати после подне и трајала је до 7 сахата у вече. Министар председник барон Д. Ђанфи, отварајући конФеренцију, ноздравља присутне и захваљује им, што су на његов позив дошли, а затим паводи, да је влада конФеренцију ову сазвала тога ради, да чује мишљење о томе: да-ли би било изгледа да би сриски црквени конгрес, кад би се сад сазвао, могао с усиехом делати, а нарочито, да-ли би се на том конгресу могла установити једна једноставна уредба за целу автономију, те да се тиме једном организација те автономије доврши и послови њени у редован и правилан ток доведу. Изјављује, да не разуме срнски, те зато моли присутне, да се у говорима послуже мађарским или немачким језиком, како је коме воља; те затим нозива министарског еаветника дра. А. Дардаја, да све то и на немачки протумачи, и да и он разложи цел ове конФеренције. Министарски саветник др. А. Дардаји. који је у иредседништву министарства реФерент за ствари срнске народно-црквене автономије, разлаже на немачком језику цел ове конФеренције и говори о томе, како је организација српске народно црквене автономије ненодесна, те по томе држи, да би исту требало на сасвим другим основима снровести и норадити на томе, да се сви автономни одношајп једним једноставним статутом коначно у ред доведу. После тог говора нозове министар председник присутне, да који жели, нека изјави своје мишљеље. Ђура ВукичевиИ. Преузвишени г. министарски председниче! Нре свега сматрам за пријатну дужност, да вам изразим искрену благодарност на иредусретности п благонаклоности, коју сте ирема цркви и народу нашем тим чином указали, што сте изволели на овом одлично.л месту данншљу конФеренцију сазвати и нредметом световања наше црквено-автономне одношаје ноставпти.