Српски сион

Б р . 14

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 233.

Зато се сећајмо величине и значајности данашње светковине; опоменимо се и имајмо на уму да је данас положен камен темељац великоме делу нашег онравдања и освећења, нашег одушевљења и духовне среће; носимо у души својој уверење, да нам је ову милост љубав п милосрђе Бога свевишњега поклонило, који је „свог јединородног сина дао. да сваки који верује њега не пропадне но има живот вечни" ; захвалимо му из дубине срда свога. Сетимо се и оне благословене Дјеве у љубави и благодарности, која нам је Спаснтеља даривала; и нека брује са узвишеног звоника наших св. храмова умилни звуци на топлу молитву и у будуће, у знак сећања велике тајне ваплоћења Божјег, понављајући често у душп својој онај узвишени поздрав небескога вееника нашој помоћници и заштитници, нашем узору у свакој врлини, нашој небеској заступници цред њезиним божанским сином — св. Богородици: „Радуј се благодатна, Господ је с тобом, благословена си ти међу женама". (но М.) израдио у Земуну 1895. Симеон Араницки протопр капелан. ПРОПОВИЈЕД НА ВЕЛИКОМ ПОВЕЧЕРЈУ у петак шесте еедмице вел. поета, говорена слушаоцима богословије. — Б огословска омладино, и ти обрачунај ! Говорио у оаборној дркви карловачкој прота Јован ВучковиК О^дка Теск Хрнсте Боже, оупоканТЕ наше, слака Тек^к... Обрачун наш са Црквом, који смо заиочели у недјељу Православија приближио се крају и буде ли воља Оца небескога завршићемо га у иедјељу, која нам се приближује. Обрачун тај наш био је обрачун хришћанске душе српске са православеом Црквом српском. У њему је учествовала душа наша као душа хришћанска и срце наше као срце српско, исто као и душа и срце сваког другог нравославног Србина, који треба да је свјестан обвеза својих и као хришћанин и као Србин.

Слаба моја ријеч не ће свакако донијети онолико плода, колико би донијела ријеч из светијих уста Но ја сам ипак говорио вјерујући да сила Божја вх \мЛ10ЦЈИ сок{(ШШтса (II Кор 12, 9) и надајући се да труд мој не ће остати тоцјк предх Господел1х (I Кор. 15, 58), јер чуо сам ријеч Духа Његова, да и оно што се у слабости посије костаетх кх снл Н ј (I Кор. 15, 56). Да, говорио сам. Али не знам, млада у Господу браћо, да ли сте осјећали, како се за вријеме говора душа моја неирестано савијали око вас. Бог види колико би душа моја хтјела да вас љуби. Она и мора љубити вас, ако у љој има и мрвице љубавм спрам свете Цркве и милога Српства. Мора вас љубити, јер вас чиии Господ узданицом и Цркве и народа. На вас је погледала душа моја особито у оним часовима, кад је била ријеч о одбијању од Цркве онијех чланова, који прстом показују на погрјешке свештенства те веле, да их оно злим својим примјером од пркве одбија. На вас је иогледала душа моја у сваком тренуту, кад је пред њу искреавала мучна мисао о томе, колико смо криви Богу и Цркви ми свештеници за силну ону погибију душа, које ради нашега нерада или ради нашег наопаког рада пропадају! У тијем часовима ишла је ријеч својим током, али душа моја свагда је полетила к вама, не да с вама браћу осуђује, него да вас пига: чините ли и ви обрачун са Црквом својом и помишљате ли на оно што из даиа у дан у шкоги слушате, о чему се тамо тако често разговарамо ? Обрачун ваш са Црквом не креће се само у оном правпу у којем се креће обрачун осталих православних Срба Ваш обрачун простире се и на даље. Јер ви већ сада морате осјећати, како се мало но мало издвајате из крила свијета у којему сте и како се из дана у дан све више образујете у засебап један збор, којега је живот у народу, али му је основа у Богу, који према томе на се узима осим онијех обвеза, које сваки нравославни Србин има, још и друге тешке обвезе. Ви морате сада већ осјећати, како вас