Српски сион

Стр. 254

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 15.

тих вероисповеднпх облика: у иротестаитству радијонализам рађа религијозну засебитост, која служи као нотнора и извор субјективизма и индивидуализма у вери; а ток катопичког рацијонализма управљен је сазидању н утврђењу авторитета у вери и цркви 2 ). Али такове и сличне одбране не одбијају оне приговоре, који се неизбежно јављају у виду славенофплских теорија о католицизму као о рацијонализму. Напослетку, у дијалектичком одношају славенофилска испоређења су постављена веома вешто Али се не може свака дијалектичка зграда назвати аргументом. 2 ) Кирјејевоки сву разлику католичког и протестантског рацијонализиа своди на то, да је „у меето једног спољашњег авторитета (у католицизму), који је подједнако обвезан за све, као основ вере (у протестантству) постало лично убеђен>е евакога." Дела Кирјејевскога, св. II. Москва 1861. стр, 196. Конференција Срба код угареког миниетра-предеедника. (Наставак) На овај говор примећује барон Еанфц., да и влада стоји на основи IX. зак чланка од 1868. год. и да и она тежи, да само на законитој основи уреди сриску дрквену автономију. Ова конФерендија нема дакле другу цел, него да се нретресе то питање, на који би се начпн могао на т/ш оенову установити ред с обзиром на нрава државе и Његовог Величанст.ва, која се у смислу закона и не смеју ограничавати. На законптом основу жеии дакле, да се темељ постави и далеко је од њега свака политичка мисао. С тога жели, да се и на овој конФеренцији никако и не додирује државна иолитика и партајске ствари, јср је цел ове конФеренције не аолитика, него уређење српске црквене автономије. Бан гроФ Куеп-Хедервари, захваљује Вуки чевићу на ласкавим речима у погледу њсгове особе, али то може примити само у толико у колико се односи на политичко поље. Што се тиче с-рнске црквене автономије, он ради увек у свему посве споразумно са заједничком угар ском владом, Евген Думча: Преузвишени гоеподине министар председпиче! Молим за опроштсње, што се после нанред реченога п ја еа своје стране усуђујем узети реч, али опа нажња коју је г. министар-председник, позвавши ме на данашњу

конФеренцију, указао мојој личности, етав.г.а ми у дужност, да и ја своје лично мишљење обележим, и ако само у опште, и да изнесем своје становиште. Но пре него што би ирешао на суштину ствари, мо.шм г. министра председника да прими најискренију захвалност на предусретљивости, коју је показао према српском народу у ствари уређења наших црквених ствари; нека г. министар председник буде уверен, да би се наше црквене автономне ствари са само мало доброга расположења и респектовања закона и ујемчених нрава автономних врло брзо могле уредпти, али па жалост са жељеном добром вољом све досад се баш нисмо сретали. Прелазећи на саму ствар, изјављујем, да спадам међу оне, који држе да је потребно успоставити редовно стање па иољу наше црквене автономије, и ако примећујем, да није у ненотпуности наше организације највећа погрешка. него у томе, што се та организација пе поштује и не извршава. Од срца желим, да се изравнају несугласице, које се између јерархије и сриског народа, односно верних, извргоше пре толико година и које можда још и данас ностоје, али то држим да је само тако могуће, ако се поред тога, што би се са сваке стране вршила и у целости одржала наша законом ујемчена нрава, по могућству узели у обзир и праведни захтеви јерархије. Кораци, који би за тим ишли, спадају у делокруг српског народно-црквеног конгреса, услед чега сазив конгреса не само да желимо, него га сматрамо за нотребан, тим пре, јер знам да сваки елој српскога народа жели његов састанак; примећујем. да питан.е, да-ли да се копгрес сазове или не, управо не може пи бити предметом расправе, јер се зна, да би се у смислу постојећег устројства конгрес имао сваке треће године сазвати. При свем том мислим, да у том случају, ако на конгресу дође на дневни ред т. з. јединствени статут у своме садањем облику, да ]те се конгрес без успеха разићи, јер слабо верујем, да би се нашла већина, која би иримила тај статут; ту моју тврдњу потврђује и конгрес од 1892., који се такође без успеха разишао. С обзиром на ону изјаву мога предговорника, да смо ми, односно чланови конгреса, криви, што су наше ствари остале неуређене, дужност ми је на то обазрети се. Кад ногледамо на прошлост, најбоље је ако на њу бацимо застор и не трагамо по њој, јер ако узмемо да разгледамо нитање