Српски сион

Број 15.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 253.

тетно име у ругкој богословској литератури својим иснитивањем у историји религије уонће и западиих исповедања специјално, вели о назорима Хомјаковљевим, да је „карактеристнка католичанс/гва и иротесгантства код њега истннита"*)' А у њене недостатке уброја само то, што је она „доста онћа, н није праведна кроз сву историју катблицизма и протестантства." Мишљење славенофила је задобило осбитпх засгунника у руском богословеком журналу „Православное Обозр г ћнЈе," где су г. 1883. у октобру и 1884. у септембру, била наштампана два специјална чланка, у којима се католицизам карактерише, као што то учинише славенофили. Првом је натннс: „Богословско учен.е славенофила," а другом: „Гледнште И. В. Кирјејевскога на римско католичанство," У овом другом чланку, његов писац Т. Смирнов држи да је славенофплска оцена католицизма неоспорНа и сасвим истинита. „Нанослетку, вели, оно, што .је рекао Кирјејевски о нојави рацијонализма у римском католицизму ннје нотпуно. Оно не обухвата собом све стране предмета, алн су ипак црте, које је опазио писац такове, да, по њима, пзлази католицизам као нешто у истини различито од иравославне ис/гините цркве. 0 тога те црте, без икакве сумње, доказују, да у католицизму имаде рацијонализма, и да, он збиља избија на новршину" 1 ) Узев Кирјејевскога у одбрану, г. Смирнов је држао, да је у праву, да чак опази, како „критика још није дорасла до виспне његовог гледишта" на католицизам 2 ) Од руских богослова донушта, да имаде рацпјонализма у католнцизму, још и протојереј Лебеђев, који ,;е написао капиталну монографију о напском врховенству, о култу срца Исусова и о пшпасиШа сопсерИо. А католнчки рацијонализам, но његову мишљењу ,јест у томе, што се овде брину не толико о пстинитом знању, колико о томе, да се лепо види логична концепција, тежећи, да нозна пстину не путем изучавања самога иредмета, него нутем теоретског размишљања и дијалектичне игре у појмовима. 3 ) Ипак је мишљење славенофнла о раиијонализму, као о основној *1 А. Хриеант. Кмрактер протес-танства. Увод стр. II Петроград. 1836. Правдсд Обозр г 1;ше. Септембар. 1881. етр 135. 2 ) Правоел. Обозр4н1е Октобар. 1884. стр. 325. 3 ) Додатак „Церковншмт, В -ћдомостамЂ " 1890, N^.23, стр. 746.

црти католицизма, нашло вр.то мало Нрпзнања у Руспји. Наиротнв, неки научењацн сматрају га баш за погрешно. С особитом одлучношћу побија правилност славенофилског гледишта на рацијонализам римске цркве професор Кирјевске духовне академије у својој књизи: „Славенофилство и либералнзам," Кнјев, 1882. год. п у чланку: Поводом заиггите славенофилства" у „Трудима Кије.ске духовне акадсмнје," 1884 год , јануар. Нама изгледа, поред све узвишеносги богословског гледишта славенофила и поред све основаности њиховог суђења у по,једнннм тачкама католичке догматике, да се не може сматрати као неснорна она формула, у којој Кирјејевски и Хомјаков хоће да објасне вероисповедне особине католицизма и да их пзведу из рацијонализма. Не говорећи већ о томе, што славенофили сматрају за основни принцип католицизма начело чисто формално, мора им се и то уппсати у слабост, што рацијоналнзам схваћају у одвише опширном и неодрзђеном смнслу. Ако се остане при формули славенофила, онда се, прн растегљивости и неодре|'ености њеног смисла, мора доЋи до мешања католицизма с другим вероисиоведним облицима, који отстунају у разумевању открпвене истине од ваеељенског учења, ,јер нема такових заблуда, које се неби могле назвати рацијонализмом, у том наиме онћем значењу, у каквом тај термин употребљуду славенофили, примењујући га на католицизам т.ј. у смислу нодизања индивидуалног разума нротив прквено-васељенског авторитета. Специјално ако је католицизам рацијонализам, како ћемо га разликоватн од протестантских рацијоналистпчких секата, које се уираво тако називају? Самп славенофили осећају слабост своје формуле у томе одношају, знајући врло добро, да је рацијонализам термин, који ,је установљен и одре1)ен у свом уском и специјалном значењу, и који се даје само нзвесној групи протестантскнх секата. Због тога се славенофили бране: и ако се рацијонализам по својој нрироди и по своме постанку, мора признатн за исти како у католицизму, тако и у протестантству 1 ), ипак се мора разликовати по правцу ') „РацијоналисТичко вемљиште за реФорму било ј е створено римскии расколом Два дела западног раскола еу само два облика протестантства . .. . оба нису ншпта друго, него несууњиви рацијонализам." Дела Хомјакова Москва. 1880. стр. 66. 163.