Српски сион

С тр . 246.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 15.

појца, нека се иза проглашења ове наредбе дотичному учитељу за обављање исте службе изшгаћује у правилу из дотичне црквеие благајне награда у готовом новцу у најмањем износу од гиестдесет (60) Форинти на годину. 2.) Где се је досад нижа награда иснлаћивала ваљати ће ју барем до тога износа повисити, а надилазеће овај износ досадање награде ваља и надаље неокрњене придржати. 3. Земљишта, која с-у досад учител^има у име оргуљашке или појачке службе на уживање изручена била. остају и надаље нетакнута, него их ваља гледе њиховог понречног годишњег прихода проценити, па у колико та вредност недосиже горе установљену минималну годишњу награду, нека се учитељу мањак у готову новцу или пако донитањем новога земљишта надокнади. У таковим случајевима отпада дакако награда у готовом новцу. 4.) Местимице уобичајено подавање бира за оргуљашку или појачку службу има у правилу престати, него се може према приликама и надаље придржати, но ношто би углед учнтел а ев трпио, кад би он сам тај бир од оићинара сакунл 5 ао, треба да дотични црквени одбор бир покугш, тер уновчи и тај новац у црквену б.1агајну уложи, откуд ће се учитељу награда изнлаћивати. 5.) За обављање оргуљашке или појачке службе изван седишта учитељева у Фшшјалним црквама, ако је дотична црква преко по сата (^) хода удал.ена, нрипада учитељу од дотичне црквене оићине подвоз или примерена одштета нодвоза; ибто тако припада учитељу за ириватна богослужења, покопе и т. д. она пристојба, која је на дотичном месту отпре установљена. Ирема овде истакнутим начелним тачкама, нека сви црквени одбори заједно с дотичним школским одборцма с обзиром на месне прилике одмах заииснички установе, која награда ће се У будуће у име оргуљачке или појачке службе учитељима подавати. Односни седнички записник нека се у четири истопиеа ириреди и оверови, те но један примерак код црквеног и школског одбора у похрани чува, дочим се остала два нрнмерка ноднети имаду надлежној кр. жупанијској области, која ће један примерак иридржати за властиту порабу, а други ће одпремити овому оделу кр. земаљске владе најзад до конца месеца марта 1896. Разумева се само по себи, да тамо где учи-

тељи оргуљашку или појачку службу неврше, састављање упитних записника отпада. У Загребу, 24. јануара 1896. За бана: Станковић в. р.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Разночтит в& св/ЛфЕннк1)(х церкокно слов-кнскихх кннга^х. У новијим руским издањима новога завјета од год. .1864 и 1875 гласи стих 5. главе 4 иосланице друге Коринћанима овако: Њ ео пропов-кдаемх, но Хрта # 1иса Гда: ссве же слл!'к)(х равтвх ва/их 1иса (Гда) ради. Тај је стих нревео Бук овако: Јер себе не проповиједамо, него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Госиода ради. Вук је ту реченицу добро нревео, алн може бити ипак многоме да је неразумљива. А тако исто и словенска реченица може бити многоме неразумљива, ако се не зна да је ракижх акузатив поруски Реченица та у старом издању од год. 1755 гласи друкчије: Не секе во пропов^кдаЕагА, но Хрга 1нса, Гда: секе же салгк\-х, ракм ваа^х 1иса (Гда) ради. Ту имамо ииструментал множине р а е К1 у старом издању мјесто генптпва, који замјењује акузатив иоруски ракшвх и тај инструментал р а е м казује нам јасно како се има та реченица разумјети. Тај инструментал замјењује акузатпв и значи предикат. А отуда знамо да је у нредњој реченици и Господа предикат п који би се могао замијенпти инструменталом Г осподмиј као п равЉ. По томе онда бисмо превели ту реченицу овако: Јер себе не проновиједамо, него Христа Исуса да је Господ, а себе саме да смо слуге ваше Исуса Господа ради. Из тога видимо да је у старијем издању та реченица боља, јаснија и савршенија по облицима словенским него у новијим издањима. У Сарајевском издању слаже се та реченица потоуно са реченицом у старом издаљу од год. .1755: Њ севЕ ео пропок*кдаел1а, но ХрУста 1ис8са, Господа: ссес жј салгћ^х, равЛ ва/их 1нс8са (Господа) ради. Треба испоредити и интерпункцију Сарајевскога издања и издатва старога од год. 1755 са интерпункцијом у новим издањима, па ће се видјети да у Сарајевском издању и у издању од год. 1755 и интер-