Српски сион

Б р. 15.

С тр . 251.

било да се еклонимо ? Али куда ? Зар у заијеиушено море да скочимо?! Та оно ће нас прождријети и нема више иравославног Србина! Можда да преко зидова тврђавице своје иобјегнемо нз ње? Та ту је неиријатељ, ко.ји ће пас ил убити, или ћемо му се живи у руке предати, и онет нема више православног Србина! Па шта да чинимо у очају том страшном ? Жалов-кри! Тако се Господ одазвао апостолима, кад у страху смртном оборише вику у малој оној лађици, коју су већ заиљускавали таласи бијеснога мора (Мат. 8, 25 16). Тако се Он одзива и нама из овога метежа нашег. ЖалокФри! Слаба вјера ваша узроком је, да је међу вама пестало љубави. /Иллов'к()и! Невјера ваша ишчупала је с љубављу одмах и паду из срца вашега. Жллок'кри! Без вјере, љубави и наде постали сте иред непријатељем непријатељи сами себи. Жллок^крн! Нразно срце ваше одводп вас на путеве издајничке Малок^кри! Без вјере, љубави и иаде помрачена је душа ваша и свијест ваша потамнила је, иа не знате више разликовати добро од зла, непријатеља од иријатеља, издају од вијерности. Жллок-кри! Отуд забуна ваша, отуд тај перед међу вама у којем сте већ заборавили ко је старији, а ко млађи, ко да буде војвода, а ко војпик, ко да наређује, а ко да извршује, ко да заповиједа, а ко да слуша. ЖалокФри ! Са слабом вјером својом и без љубави истинске искваристе иород свој, млађе своје, који се сада ругају ономе, што је оцима вашим било свето. Жллок'кри ! Зато ксеи)скАфжи<ЈА чада Савина (Троиар св. Сави) ностају сада ск1ноке погикелнТи (I Цар. 2, 12). Зар не видите изласка из тог јадног стаља својега? Нриберите се у забуни својој и погледајте на пут, са којега сте сишли, када сте у зло пошли. На остављеном путу том стоји нлстакник-а и оучителк ваш. свети Сава К Њему главе шдигнише (Светосавска пјесма) и отријезните се! Он вам је учитељ п$ти

ккодАфаго ех жизнћ (Тропар св. Саве). Вратите се на тај пут, тај води спасу, води к животу вјечном, јер тијем путем познаћете истиннаго Бога и Гис^сх Христа, којег вам је Отац послао (Јовап 17, 3). Жалок=кри! Више вјерујте и омразе ће нестати, љубав ће процвјетати, наде вам не ће остати празне, мир ће вам се новратити и не ћете сами себе давати у руке снољашњим непријатељима. /Иалок-кри! Више вјере имајте. Вјери се повратите! Вјеру вјеруј, вјера ће те спасти! А какву вјеру? Ону Савину, вјеру истиниту, коју је небеска Истипа (Јован 14, 6) донијела нам као истину с неба од Оца (Јован 8, 28); ону јасну и одређену, која сву душу нашу обухвата и срце и вољу иашу сасвијем себи иоко^зава, те сазиајемо Бога и неизмјерну љубав Његову у свој ширини и дужини, дубини и висини (Ефес. 3, 18); ону потпуну, по којој и најскромнији и најнеученији зна оно што је најглавније, напме да има Бога (Јевр. 11. 8) и да је Син Божји наш стаас, у којега ако вјерујемо блажени постајемо (Јован 1, 12. Марко 16, 16) и да Дух свети иомаже нашем спасењу (Јован 16, 13); вјеру ону живу, која постаје душом душе наше и душу пашу па добра дјела води (Мат. 7, 21. Јаков 2, 14 —17); оиу тврду, која се не колеба, још је подпгнута на чврстим основима ријечи Божје предане Цркви Христовој. Савину вјеру, вјеру православне Цркве Па да нас од ње не разлучи ни невоља, ни туга , ни гоњење, ни глад, ни голотиња, пи страх, ни мач (Римљ. 8, 35), ни смрт, ни живот, ни ан!јели, ни иоглаварсшва, ни силе, ни садашње, ни буду~Ке, ни висина, ни дубина, ни друга каква швар (Римљ. 8, 38. 39), и ан^ео с неба (Галат. 1, 8) кад би дошао да нас од ње мами, да му не вјерујемо. Ту вјеру вјерујмо и тако вјерујмо и душа ће се наша умирити и срце ће се наше испунити одважношћу. Прибрани нак у себи кад смо, не ћемо се престравити и главу изгубити и ма какве да су силе што се па нас дижу устукиуће. Хоће, јер с нама ће бити Бог !