Српски сион

1>р. 17.

.СРПСКИ СИОН."

С тр . 289.

Мииистар иредседник, у чији делокруг смадлЈу ове ствари у смислу наредбе од 14. маја 1876., саслушавши хрватског бана и угарског министра богочасти, ноднео је представку Љетовом Ве.шчанству те је предложио, да Његово Величажтво сабор за 1X96. годгшу ие.то тако нс дозволп, а то с тога, што још увек има 85.0>0 ®ор. лшвађених из нар. Фоидова и још увек пису. готови они нацрти и уредбе, које би ваљало спремпти за расираву на сабору, дакле нема на расноложењу строго узевши гогова материјала за решавање. Његово Величанетво, узевши у обзир владину прсдставку, тако је решило, да сс ни 1896. год. пе држи срнеки народпо црквени сабор, али Еећ сада је благопзволело репшти, да ее у своје време поднесе прецставка са сазив сабора у годииу 1897. А парочито је краљ наредио, д.1 се изврше предходни послови, што су нотребнп за установљење деФииитивн г устава. То зпачи да је владар в.ол.ап дозволити за ј 1897. годину сабор, који је искап за 1896. али је уједно упутио владу, да учини потребне коракс :»• нзраду претходиих елабората, што су нотребни за стварање деФинитивне организације. У том смислу сам ја известио српског иатријарха, у том смислу упутио сам саборски одбор, да изврши нотребне прииреме. Сматрао сам за иотребно, поигг. Доме. то овом приликом казати с тога, јер нарочито срнсI.и лисгови даиас доносе сасвим неистините гласовс, можда из политичких намера, а можда услед борбе између разних црквених странака; хтсо сам да <|бавестим заст. куКу о томе, како ствар стоји, да влади нити је намера нити јој је у интересу, да једнако онемогућава одржаи.е сабора, иије јој цел пи интерес да сужава српски црквсни живот, иапротив влада се годинама трудила, да се једном реши ова ствар, што се нровлачи од 1868.године, и да једапнут створи оргаиизациона нравила, рецимо: устав сриеке цркве. Није влада, н<то баш Факторн у српској цркви, |;ојп имају разлпчпи пптерес и иравац, криви, игго влада сад већ, бар од кад ја управљам стварима, пде за тим, да то неуређено стање нреегаие и да се ерпеки црквепи живот једном за евагда среди. Кад сам већ говорио и о томе, да поједини листови тендециозно допесе неосноване веети, да оптужују владу ка1со притискује српски цр квени жипот, како сужава њихов устав и авто- I номију, хоКу да нређем још па једно иитање. I

У најновије доба упражп.ена је вршачка владичанска столпца, те је тамо српскн патријарх, по праву, којс му припада, послао мандатара. Влада је у смиелу одредбе Т)ес1ага1:општ1 Шупсит-а такође подиела представку Љеговом Величаиству крал>у п Љегово Величанство је на ту владичапску столицу именовало адмиииетратора. На то су поједини српски листови, а можда без изунетка сви ериеки листови писали, да је то опет иовреда српског црквеног живота и канона, јер за администратора има право Ње гово Величаиство именовати само епископа. Вла да је према томе имала противно становпште, учипила је иредлог Његовом Величанетву краљу, и овај је имеповао архимандрита Гаврила Змејановића, који сада као администратор седи на вршачкој етолици, све донде док се ова иутем избора не попуни. На супрот оним тврдњама, да је влада и овде ирекорачила свој делокруг и иовредила канонско право, ваља да кажем, да су, сасвим противио оним тврдњама, још 1732. Павле Ненадовић, обичан калуђер, у Горњој Крајини, 1768, архимандрит Вићентије Ноновић у будимској дијецези, 1749. Данило Јакшић, архимандрит у Гомпрју, у горњо-кариовачкој епархији били именовани за администраторе, од 1768. г. пак до 1772. били су администратори Алексије Гавриловић. обичан калуђер из Врдника, у горњо-карловачкој, 1797 архимандрит у Гомирју Јован Милојевић такође у горњо-карловачкој дијецези, а Арсепије Стојковић као гргетешки архимапдрит је 8 годииа, Герман Анђелић пак 4 годиие адмииистрирао бачко владичанетво. Тим сам опет овом нриликом хтео да покажем, да не узмете еве тужбе против в.чаде, што излазе у појединим ерпским листовима, као такове, које су онравдане. Не стоје те тужбе јер Факта, податци доказују, да су у пређашња времена слична распоређења чињена и иа осн ву тога е потпуним правом влада је могла ностуиити према правилима, установљеним у Деклараторијп, поетуиила је, али тим пије повредила српеку автономију. У осталом, као што рекох, влади у опнгге и није у иптересу одржање те провизорије, па иротив влада свом ен &гом наваљује на то, да се то питање коначно доведе у ред, те да се створи здрав организам и стање, да престане опа несретна борба у еамој цркви, и оне нротивности, што поетоје пзмеђу српске цркве и мађарске владе.