Српски сион

Б р . 17.

„СРПОКИ СИОН.«

С тр. 281

ће вам све љепше норуке слати. Већ вам је рекла да је Исус ч Јежуш", а затијем ће наставити, да је крст „криж", апбетол да је „апоштол" црква да је ,,цирква", свете тајне да су „шакраменти", парох да је „жунник', владика је „бишкуп" ! Оно друго ће доћи иа крају. И свршетак њезине пјесме овакав је : У Риму је бишкуп над бишкунима, намјесник апоштола Нетра коме је Јежуш дао кључеве краљевства иебеског. То је свети отац папа, кога сви људи па свијету треба да штују као Бога! И кад вам тај свршетак пјесме отпјева, онда ће иочети опу етарију пјесму, коју су наши дједови крвљу својом илаћали, ијесму о „нроклетим власима, који не ће видјети дике небеске", јер не признају римскога иану за памјесника Бончјег на земљи. И ако ви на то не речете „Амен", онда ће се љутвти мајка Божја, иа ће из своје јаме норучивати, да дотле не ће бити добра на земљи, док па љој буде и једнога. само „Влаха", — а вн се бмјте тада у нрса и нрипадајте брзо „блаженој дивици Марији, госии винској* , п кајте се што сте „Власи", јер Србима и опако не ће да вас призна! Ето куд вас хоће да одведу. А ви ? Да ли заиитасте свештеника евојега, да ли запитасте Цркву своју, да л' да идете слушати оиу блудницу из јаме? Нијесте ни тали Као радознала и лакомислена дјеца заборавили сте на све дужности своје, оставили сте и најпрече нослове своје, па сте хитали тамо да гледате, да слушате, да дарујете, да се клањате. Ој, лаковјерна браћо, лако ли вас је на зло навести Докле ћете бити тако лаковјерии, докле тако маловјерни? Докле ћете се за сваким вјетром повијати? Докле ћете сваком вјеровати, само пе ономе, коме би требали највише вјеровати, Цркви евојој. Лијепо вас она учи: не вјерујте свакоме духу, није сваки од Бога Али ви брзо заборављате тај иаук. Ви вјерујете и опоме, коме не би требали вјеровати, ви се заносите за гласима из којекаквих јамодерина, ви још и сад згледате но небу облаке и номишљате: који ли оно из тринаесте школе управља облацима, бојите се и стрепиге, хоће ли иустити лед на поља ваша. Не гледајте, онај је горе, који ведри и облачи, Господ дажда и олује,

сунца и облака, грома и муње. Они из тринаесте школе пе ће вам моћи никад побити ноља и усјеве. Али чувајте срце своје. Оно може страдати. РБега може лед смлатити, лед, не озго с неба, већ лед из сличних јама у које се ето кртиие увлаче, да разрују љубав вашу снрам Матере ваше, да јој подгризу жиле, да увене. Не вјерујше свакоме духу (I Јован 4, 1)! Ие говори свако истину. Не говори сваки оно, што је за вас добро. Видите ли како вас хоће с родом да разроде, с вјером вашом да развјере? Већ вам почињу из крторовина нову моду казивати, новом говору вас учити! Данас расплети косу, сутра скиии кошуљу, а прексутра ће вам казати, да скуте мало нрикратите, да наставке око врата изрежете, рукаве да распустите, „иоцул.ицу" па главу да метнете, све рухо да прекројите; јер тако ће хтјети та мајка Божја. Не измишљам ја. Чуо сам шта је до сад глас из јаме оне говорио, а ио свијету сам видио, како се у славу других матера Божјих мода нрописује. Видио сам у Далмацији и православну српску дјецу у бијелом одијелу са плавом нантљиком опасану, па веле да је то мода свете госпе лурдске А та лурдска госпа и њезииа водица еио се већ слави око Воћина у Славонији. Само да књижицу о њој пе би и за вашом гредицом нашао . . . Да, лурдска госпа има своју моду, а за што и ова, што хоће да се зове винска , што хоће из срца вашег да истисне љубав спрам лепавгтског храма успенија пресвете Богородице, зашто велим не би и та винска госпа иронисивала вама моду, којом ће вас лакше одродити ? А већ сам вам казао како смишља да вас иаведе да вјером превјерите. Не вјерујте сваком духу. Опрезни будите, времена су лукава (ЕФес. 5, 16). ЈГукавство може да се завуче и под глупост, па глупошћу да вас утамани, а ви јадни и пе слугите, каква клопка може бити запета пад оном јамом, којој се ви приближујете. Опрезни будите! Нрошла су срећом времена, кад су дједове и прадједове иаше у овом баш крају силом силили, да се Цркве своје одрекну. Сила је радила отворено. Наши стари су је видјели, знали су шта се хоће, па су