Српски сион

С тр . 294.

„СРПСКИ СИОН."

скога празника, тога празника свнма празницима, мн тим уједпо славимо и празник вјере христјанске. Од Христова васкрсења зависила је сва моћ Његове нроповиједи на земљи, зависило је искупљење и спасење људскога рода, зависила је истина христјанске вјере. Да Хрпстос, није васкрсао из мртвих, узалудна би била нроповијед светих апостола, узалудно би било све настојање њихово да од незнабоштва одбију човека, узалудна би и сама вјера била. Дфс Хрктосх пс коста, тцје уко пропоБ*кдлше наше. тфа же п К'кца наша, шпне ан. Навао Коринтским хриетјанима (I Кор. 15, 14). Исус Христос је као Г>ог васкрсао из мртвих. Тијем је наупа света, коју је Ои проповиједао, добпла нечат божанственостп, добила је божанствену моћ проповијед светих аностола Хрнстових, утврдио се божанствени значај христјанске вјере, вјересвете наше. Савјесвијет пао био у безвјерје пре доласка Христова па земл.у, сав је свијет загрезао био у гријеху; свакоме, који јс још могао тада да трезније мисли, било је живо нред очима, да свијет мора пли пропасти, или доћи неко да га спасе, да га од зла искупи. И Искунитељ је дошао на свијет овај, да напути човека, да позпа своје стање, да открије човеку истину и да му нокаже пут спасења. И требало јс мислити, да ће свијст радосно поздравити Искупитеља свога, да ће Му свесрдно слиједити и слушати науку Његову. А међу тим шта видимо у ствари? Видимо, да је Исус Христое баш ради проповиједи Своје наишао у свијету на највеће иотешкоће, и дајерадите проиовиједи Љегове, ради нроповиједи о спасењу човека, морао чаки смрт на крсту да нретрни. Колико се силника свијета овога није иодигло противу Христове иауке, противу свете вјере, само да утуше ту вјеру, да је унпште? Борба између истине и лажи, између свјетлости и мрака, била је на живот или на смрт. И све је то тако било и морало да буде, јер је тако наиисано било увјечном Божјем иацрту. Требало је да се неправда бори нре него ће уступити мјесто правди, и то ради тога. да сјајније истина заеија и да вјера света покори свијет сав. Падоше као једап свп силници свијета, надоше иред светом вјером сви гониоци некадашњи њезини, надоше и иоклоншне јој се, као вјечној Истини. Вјера је најпослије нобиједила свијет. С ја <зст'л поскда пов^кдившаА лпрх, в-кра наша, ускличе, глрдајући иророчанским духом на величанствени онај призор, љубљени ученик Христов, св. апостол и јеванђелист Јован.

0 овој вјсри, коју ми имамо срећу и данас да исповиједамо, ја сам вшпе нута с вама, л,убазна браћо моја, говорио за време владиковања мога. Говорио сам, — али заповијед је Господња широка З'к/10, иа и хил.аду годппа живота пс би довол.ио било, да се сва та Госнодња зановијед исцргш. Говорићу ја о вјери светој с вама, браћо често још, а хоћу да говорим о њој и данае, на овај велики празник Приликс наше нобуђују ме на то, и то ми налажу. Паступила су код нас таква времена, да о вјери нашој п о побиједи њеиој над свијетом, ми морамо данас особито да номислимо, и да је данас можда више него икада Благокре/шншк проповнједати слово здраваго учеН1А (II Тим. 4, 3). Између дужпости, које хрнстјанима налаже свето писмо о вјери светој, ирва је, да је треба чувати иеповрнјеђеном и у свему и но свему онако, како што је опа од почетка била објављсна. Ову је дужност обвезан строго и безусловно извршивати сваки човјек, који хоће да буде диоником плодова свете вјере. Не изврши ли је, ои не само што нема паде на снасење, него му и проклество цркве пријети, ако се усуди ма у чему ту вјеру да ировриједи. Ап. Павао пише Галатијским христјанима и поучава их, а кроз њих и све христјане, да чувају вјеру, која им је у почетку проиовиједана била, и да одбаце сваку другу науку, која није сагласна са том вјером, па макар им другу науку објавио он сам (Павао) или и анђео с неба. лш, или аггслх сх некесЕ клагок'кс г гнтх вал!х пач« еж( клагок'ксти^ол!Х, ана т о,(Л1а да в8д(тх (Гал. 1, 8). Имајући пред очима ову страшну осуду којој потпада сваки онај, који нс извршује речену дужност о чувању свете вјере, о чувању науке, коју нам јеванђеље открива, колико ли нс мора свакп христјапин да мисли о учењу свете вјере и да свагда иази, како се не би у пичсму од Христове истине уклонио, — знајући да се исти час лшпави царс/п а Божјега, да иада иод вјечно нроклество ! Света је дакле и безусловно обвезна за свакога она дужност, и првом задаћом у животу сваког христјанина мора бити пепрестано старање да је строго и најтачније извршује. Извршити сс пак она може само тада, ако се човјек чврсто и неномично ослања на стуи и тврђу Хрнстове истине (I Тим. 8, 15), а то је едина, свАтад, сакорнад н апостолскал церкокк, које је глава сам Исус Христос (Кол. 1, 18. ЕФес. 5, 23) и с којом је Исус Христос обећао да ће бити у све дане до свршетка вијека (Мат. 28, 20). У тој цркви,