Српски сион

Врој 18.

„СРПСКИ

СИОН. а

С тр . 295.

коју је велики Јован Златоусти назвао православном, чува се данас Христова истина без и најмање промјене, строго онако као што јеонапроповједана била од светих Божјих људи у прва времена христјанства. И ово управо и саставља главну основну црту православне цркве, која одликује исту цркву од свију других христјанских вјероисповиједи. Све што је нужно за спасење човека и што мора да саставља вјеровање његово, све се то налази у св. писму и ев. предању од апостолских времена; и црква православна, као соксткенное т'кдо Христоко (Кол. 1, 24), првом и ненромјенљивом је задаћом својом увијек сматрала, као што и данас сматра, да свето чува оно што је од светих апостола примила. И само је то она увијек од постаика свога проновиједала синовима својим, као што им то и данас нроповиједа, не допуштајући себи ни да што одузимље, ни да што додаје откривеној науци, а ј ои1 мање да саставља нове догмате, који, као нови и пенознати цркви старога доба, не могу се назвати божанственима, пего само плод слабомоћнога и ограниченога ума човјековога. У другимхрис.тјанскимвјероисповиједима није овако. Ту се нризнаје такозвано „развиће догмата", и на основу тога већ допуштало се и допушта се и данас састављање нових догмата, — те и за учење вјере у тим вјероиеповиједима не може се већ казати, да је оно исто, које је црква првих времена проиовиједала; нити може и једна од тих вјероисповиједи данас рећи, као што наша црква за своје вјеровање каже : Ојд к^крл апостолскдА, сЈА к^кра отеческад, сја к*кра прдкос/икнал, с'|А к-кра ксЕ/иннВм оуткерди (Чинх православјли Сретни смо, браћо моја драга, и прееретни, што ту свету вјеру, вјеру православну, која је васел.ену утврдила, која је свет нобједила, ми данас , свечано исповиједамо, и што смо по томе и ми дионици оне побједе, којом иета вјера свијет побјеђује данас и до вијека. Али зато баш што ми, као синови правоелавне цркве, срећу своју сматрамо у чувању свете вјере у свему онако, као што нам је она предана од иочетка христјанства п што хоћемо да савјесно извршујемо поменуту апостолску запоијед, те да у ничему не одступамо од вјере наше, одбацујући одлучно свако учење, којс се не слаже са том вјером и одбијају од себе сваког учитеља нових учења, — за то, велим, ми смо нападани били за вјеру нашу стотинама пута од непријатеља православља, п стотинама смо иута морали да одбијамо те нападаје

и да на дјелу покажемо, колико нам је света она заповијед, да ни анђела с неба не емијемо слушати, ако нам јави друкчију науку, него што је она, коју нам је јеванђеље јавило (Гал. 1, 8). У осталом, ово је овако бивало са православнима још у Атанасијево доба; бивало је и кроз све иотоње вијекове, — на ће тога бити и послије нас. Пророчанство је Спаситељево, да ће ученици Његови бити подвргнути нападајима и да ће морати страдати за вјеру (Јов. 16, 33); иа се то пророчанство извршивало на непосредним ученицима Христовима, а извршиваће се и у напријед са онима, који се буду чврсто и неномично хтјели држати Христове истине, и то све дотле, док се не оствари на земљи друго оно пророчанство Христово о једноме стаду и једноме пастиру (Јов. 10, 16). Од некога времена, а особито ових пошљедњих година православни су народи почели слушати нападајена православну вјеру много оштрије, него ли у старија времена. А то смо почели посебно слушати и ми, православни Далматински Срби. Мој блажено упокојени предшасник епископ Стеван оејетио је са великим болом у души те нанадаје и сву оиасност, која је од тих нападаја пријетила православљу у овом најудаљенијем западном крају православне цркве. У архипастирској својој ревности за светињу истине православља и да нас, своја духовна чеда, сачува од онасности која нам је иретила, блажено упокојени еиискои обратио нам је у Духовској својој бесједи 1881. год. речи ап. Петра, да се чувамо да пријеваром безаконика не будемо одведени с њима и да не отпаднемо од своје тврђе, него да напредујемо у благодати и у познању Госнода нашега и Спаса Исуса Христа (II Петр. 3, 17. 18), а ријечима аи. Јована упозорио нас је, да не вјерујемо свакоме духу, него да кушамо духове да ли су од Бога, јер многи лажни пророци изиђоше на свет (1 Јов. 4, 1), — те нас је овако поучавао: „Љубазни моји, има ли згоднијега часа за оне, којима на ерцу лежи божанствена истина, који се старају о своме мирноме животу на земљи и својој судби у будуће, има ли, велим згоднијега часа помислити о овој апостолској заповиједи (I Јов. 4, 1), него данас кад се еа свију страна лажни пророци јављају међу иравославним народом, проповиједајући му овоју науку, изврћући чистоту и дух хриетјанске науке и заводећи га на лажни нут, који га води одрођењу од вјере ираотаца својих? И збиља, оно што