Српски сион

<Ј тр . 296.

СИОН."

Б р. 18.

се данас около нас и међу нама збива, то је само у најжалоснија времена по цркву могло бити... Данас уједињеним с.илама сви раде противу свете цркве наше, и безазорно почеше нападати на вјеру нашу и нозивати иравославне, да погазе вјеру отаца својих, да се одреку заветнога свога вјеровања, да напусте цркве своје, па да лете к ономе средишту, из кога је најмање добра по човечанство потекло". Засновап је био план да се изведе унија са Римом: да се православни народ отргне од православне цркве и да се поунијати, — и с тога је мудри архипастир нашао за нужко да обрати онаку своју отачаску рпјеч паствп својој у Далмацији. Оно што је тада говорио блажено упокојени ваш епископ, могао бих, мила браћо моја, у главноме и ја данас поновиги, јер су исте, а у нечему и горе прилике данас, него ли што су тада биле. Кажем горе, јер тада се унија само нроновиједала, али у дело се још пије извађала. Данас су већ агенти уније почели ријечи своје и да остварују. Тако раде на далеком Истоку, а тако почеше радити п међу нашим православним пародом у Далмацији. Развијено је данас у томе правцу оттЛе дјеловање: дјеловање одлучно, систематско и безобзирно, протегнуто на све иравославне народе на евету. Али ово опће дјеловање противу православне цркве изазвало је и оћИп , протест од стране те цркве. Први глас протеста дигао је првп јерарх православне цркве, свети Ца]тградски васељенски патријарх. За њим дигоше такав глас остали. И борба је сада опћа отпочела. Ворба жалосна, — јер према томе како је отпочела, она не може него само још већма утврдити постојеће раздијељење источне и западне цркве, п само у недоглед бацити жељено остварење свете мисли о једној Христовој цркви на земљи, о једноме стаду и једноме вјечноме пастиру, Госиоду нашем Исусу Христу. Ради остварења свога новога нацрта, ради остварења жел.ене од Рима упије, управљена је била пре неког времеиа из Рима једна енциклика, којом се нозивају православни да се сједипе са Римом, и дошљедио да се одреку свога вјеровања п оие цркве, која то вјеровање исповиједа. На тај позив, попјто се почело одмах безобзирно и да ради противу цјелине свете наше матере цркве п да јој се допуштеним и недопуштеним средствима отимл.у из њедара чеда њезина, — на тај позив нашла се иобуђена света велика Ца-

риградска црква да се одазове иарочитом иосланицо.и, и да свима и евакоме каже, шта мисли православна црква о томе и свима осталим сличнпм позивима. Дивна ова посланпца, коју је Његова Светост васел.енски патријарх Аитим VII са светим Синодом прошлога августа управио свима митрополитима, епископима, свештенству п свему православном народу светог аиостолског и иатријаршеског пријестола Дариградско1-а, — послаиица та оспива се на чиетој јеванђеоској. науци и иропикнута је строго аностолским духом и живом ревношћу за свету вјеру. „Великим је болом обузета и дубоко ожалошћена свака иобожна н православна душа, која се иекрено залаже за славу Божју, гледајући, како пепријатељ добра и човјекоубијца, иокренут од самога почетка завишћу човјековога спасења, никако не престаје сијати на њивп 1'осподњој разни коров и кукол,, који угушује растење чистога жпта, и чини, да у цркви Вожјој ниче без престанка јеретички кукол>, иа очиту штету спасења у Христу човјечанскога рода, а који кукољ, као сијеме вар.љиво и трули део, мора бити одсечен и одвојен од здравога тјела православне саборне Христове цркве"-. Тако ето заиочиње ријеч своју свети васељенски иатријарх Цариградски, осјећајући болом у дупш све зло, које бива по човјечанство од тога, што се измишљеним учењима хоће, да ее чпста јеванђеоска наука поквари. Па:с напомињу п, како је од давних већ времена Рим почео да позивл>е православне да се с њим саједине, свети патрпјарх показује, како је у истини света ствар сједињење цркава, и како је „свако христјанско срце дужно да то жели, а нарочито васељенско православље, које језадахпуто истинитим духом нобожности, имајући у виду божанствену цијељ, ради које је установљена црква ед Вогочовјека и Спаситеља нашега Христа, вруКо жели то сједињсње цркава у једном правилу вјере и на основу апостолског иреданог учења, којсга у истини камен од темеља саетавља сам Исус Христос; и за то се васељенско нравославље моли свакодневно у својим молитвама Господу, да скупи уједно растурене и иоврати заблудјеле па прави пут истине, који једини води к животу свију, а то је, јединородном Сину и Слову Божјем, Господу нашем Исуеу Христу". „Сагласно оваквој својој тежњи и овим нутем", продужава свети иатријарх, „готова је свакад наша жравославна Христова црква да прими сваки пЈждлог о сједињењу, ако само римеки епиекоп