Српски сион

Б р . 18

одбаци један пут за свагда оно, што јс самовољно и нс у складу са јеванђеоеком науком увсдено у њсгову цркву, и што је изазвало жа лосно раздијел.ењс цркава, источне и занадне, и ако се он поврати на поље светих седам васељспских сабора, који су сакуиљени били у Духу светом из заступника свију светих Божјих цркава, ради расвјетл.ења праве ијере п учења нротиву заблудјслих јеретика и I оји сабори имају свеопћу нотврду и трајност у Хриетовој цркви". Напомин.е даље свети патријарх, како је ово већ много пута Риму казаио било од стране православне цр^.ве, и како би сада могло већ изгледати и узалудно да се о томе ријечи троше и !к>нав л.ају пређашн.и наводи п одговори Не би према томе ии овога пута иравоелавна се црква освр пула па нови онај позив 413 1'има, „али", опажа свети патријарх, „ пошто је римска црква од иекога времена натхустила пут увјеравања, и договора, и на онће чуђење н унраво исиојмљиво почела је саблажњавати простодушније православне христјане својим варљивим посланицима, који сејавл.ају у облику Христових апостола, и које она шаље на Исток у одорама, којс су прописане за православне свештенике, и употрсбљава свакојака средства ради постигнуЛа својих ирозелитистичких тсжња и ,- то се свети Царнградски патрпјарх одлучио заједно са својим Синодом, да но дужности својој изда ову своју патријаршеску и синодалну посланицу, ради очувања иравославне вјере. Одбијајући а осуђујући као протухришћанско опо ирозелитистичко дјеловшБе Рима, а у намерида освијести дотичне, који се прозелитизмом заносе, свети иатријарх наиомиње, на који је начин једино могуЛе сједињење цркава, и каже даје ради тога „пре свега нужно, да се одредиједно опЛе начело и основ, — а такво оиће начело и основ не може друго шта бити, него учење јеванђеоско и седам светих васељенских сабора. Држећи се овога учсња, које је било опће за обје цркве, источну и занадну до раздјељења, ми смо дужни са искреном вољом и жељом испитати и увидјети ову истину: како је вјеровала тада цјелокупна на истоку и западу једна, света, саборна н православна аностолска Христова црква. и то држати без икакве иром,јене или поврједе; све нак птто је у каснија времена додато или одбачено, непромјенљива је и света дужност свакога, ако искрено тражи славу Божју више своје славе, да у духу нобожности и благочастија све то исирави, имајући на уму, да ако остане нри својим заблудама

С тр . 297.

и извртању истине, узима на себс тешку одговорност пред неумитним Христовим судом". Истакнувши ово у својој носланици, свети натријарх у име цијеле цркве отворено и свечано проглашује, даје т источна иравославна и саборна Христова црква готова да ирими и свом душом иризна, ако би се десило да је она што искварила или да не држи и не чува све што су ире деветога вијека сагласно иризнавале источна и заиадна црква .. ." Овако може да говори само онај, који је на истини и који ие преза од,никога, да ћс га моћи за нсистину укорити. (Свршиће ее)

Религија и наука.* Саонћпо Симеон Араницки, протопр. капелан у Земуну. „ Иозитивизам Ј1итре-ов ностао је у њеиу због негпгурности и неизвесности у великим метафизичким нитањима. Њега обузе само сумња и иегација; Аи&из! Сот1е решио је ту несигурност догматизмом, који у њему затоми еву метафизику. У иогледу ове доктрине изразио се 1лМге овако : Ти немаш да се бавиш ни са иочегком, ни са свршетком ствари, нити с Богом, нити с душом, ниги с богословијом, нити с метафизиком. Ти сљедуј својој наклоности да исиитујеш, избегавај оно, што је аисолутно, тражи само оно, што је релативно Каква радост и уживање за ову усијану Јлаву, за овог частољунца, сва иоља науке нрелетети ! II оиет се човек у 1лМге-у варао и о њему неверну слику имао, ако га је сматрао за од* Читаоцима „Срп. Сиона" биће добро познато име елавног бактеоролога и научењдка еветскога глаеа Ч. Луја Паетеро, који ее преетавио 16, еепт. пр. г. у 73. год. жи вота евога. Он је уираво прави творац и проналазач бактеородошке теорије. Његово каламљење против беснила заиета је благодет за цело човечанетво, јер док је број случајева смрти код уједеннх износио 15-30°/ 0 , садје пао, благодарећи једино Пастеровом проналаску, на 1/2%. Како је пак у народу прпуљен овај проналазак, види се отуда, што је год. 1886. цео Француски народ давао прилоге за оенивање Пастерова завода у Паризу, а од г 1890. постоји таки завод и у нашим крајевима у Б Нешти. Прошле године поводом смрти тога великана донесоше горњи лиетови гореизложени заиста значајни говор, што га је изговорио Паетер при избору евоме за члана фран. академије. Ових дана дошао нам јс нсти говор до руке, па у уверењу, да ће чнтаоце „Срп. Сиона" занимати, да чују како је овај научењак првога гласа, а из наших дана, мислио о верн и Богу, за то га и приказујемо у овоме листу. Прим. црев.

„СРПСКИ СИОП."