Српски сион

С тр . 800.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 18.

чија смрт значи за науку велики губитак, а за дело човечаество не мали удар, кога ожали најискреније сав образовани свет, за вредно и умесно пронашао, да изусти на овај начин нрве речи, када му се двери академије отворише, иред цветом интелигенције француске, шта онда да кажемо о испадима на Бога и веру заблуделих синова у нашем маленом народу, — присталица фармазонства, Иелагића е! сопз. — којима наравно њихова „високоученост" а и културни напредак XIX. века казује, како је вери и цркви одзвонило, да су њима дани избро.јени, да се религија већ одавно преживела. Колико пак истине и оправданости носе у себи оваки назори, то нам најеклатантије износи и номенути говор Пастеров, што нас је нарочито иобудило, да га на овом месту нрикажемо. За нас је доста, кад можемо са # поносом и највећим задовољством констатовати, да се један научењак светскога гласа, као што је Пастер, уза сав културни напредак XIX. столећа, ево већ на ирагу XX. века, на тако сјајном месту, као пгго је француска академија, овако о вери у Бога изражава. За наше „синове напретка" ми се молимо Богу, да им по дари и улије у доброти својој духа нремудрости и духа разума, а већ невоља и борба у животу, која мање више свакоме дане загорчава, уверени смо, да ће их пре ил иосле ма у последњем часу живота њихова дптле дотерати, да признају своју немоћ и ништавило своје, те у себи осете и духа страха божија. Основни принцип римеког католицизма. — Н. Бјељајев. (Наставак) Постепено развијен, тај је принции морао природно и неизбежно довести до апотеозе папства. У тумачењу и анализп његовој романизам одиста долази до крајњих закључака и представници ултрамонтанства гоје сад религијозни осећај верних таким иреувеличаним нредставама о панском авторитету и достојанству, говоре о папи с таком понизношћу и окружују га таким необичним поштовањем, е се никако не сме рећи, да нема основа и повода, кад протестанти устају нротив романиста, да они од лапе праве фетиша и стварају у славу ње-,г1)Ву засебнн култ. Већ у XVI. веку беше оСш-

чај називати папу пп аи№е Г) 1 еп аиг 1а 1егге дие 1е топЛе епИег аЛоге. 1 А панисте новијег времена не само да понављају ту формулу у њеном опћем виду, већ се потрудише, да је и у подробностима развију. Зачела се та работа. у ултрамонтанској перијодичној штампи и издавач париског листа 1 у Цшуегз, знаменити УеиШоЈ стекао је себи у томе односу особито велику славу. По њему „ Исус Христос, Врховни Владика свега, има своју резиденцију у папи ... Паиа, то су уста Христова, која објављују декрете с обзиром на све духовно и светско, и сви су декрети папини божанствени, непролазни, вечни". 2 Али главна улога у пронаганди иаиистичких теорија свагда је припадала римскоме листу Ст11а СаИоПса, ко.ју уређују језујити. У сврси да. спреме умове за примање тих идеја, које су имале донети победу на ватиканском сабору, тај је лист у перијоди спремања за именовани сабор штампао, међу осталим, чланак, у коме беше речено: „Скровишта откривења, скровишта истине, скровишта благодатних дарова Божјих на земљи, предана су у руке једнога човека, који једини расиолаже њима и чува их. Тај је човек папа. Све се то очигледно исказује у називу иапином: намеснпк, викар Христов. По томе, ако иапа заузима на земљи место Христово, то значи, да он наставља у свету дело Христово и да у одношају према нама чини оно исто, што би био сам Христос, кад би Онсамолично ивидљиво управљао црквом на земљи". 3 Али осим лисгова и журнала употребише романисте за своју сврху и свака друга средства, величајући и прослављајући папу и с п,рквене катедре, и у универзитетским аудиторијама, а у јавним говорима и предавањима, свечано држаним на конгресима разне врсте, у разним удружењима и т. д. Они су деловали смело и одлучно, јер се гледиште, које су они засгупали, налазило и у офпцијалним сферама католицизма. Кардинал и архијепископ Воппе!, поздрављајући 1866, год. Пија IX о нразнику Ро1)ења Христова, у својој је честитци назвао иапу: „центром божанствене управе и живпм ваплоћењем, вачеловечењем акторитета Христовог Ј . 1 Неколико епископа, сабравши се 1862. г. 1 Вагоп с1е Роппа!;. Шзкнге (1е уагЈаИопз е! соп(;гасНс110 П 8 Ле Ге^Пзе готатпе^ Тот. II, рр. 94. 95. Рапз. 1882. 2 ЕпеДпсћ. Сге8с1исћ1,е Де« Уа1;Јсап. СопгПа. I, 500. Вопп. 1877. 3 11)1(1. 502. 1 1Ма. 8. 499.