Српски сион

С тр . 342.

„СРПСКИ СИОН."

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Послије сједница архијерејског еинода митрополије буковинско-далматинеке. Неколико ријечи проте Јоваиа Вучкови^а. „Гласник далматинско-истријеке епархије" дониб је у овогодшињем 4. броју крат^су биљешку о сједнидама архијерејског синода буковинско-далматинског, које су држане у каиели при дркви св. Тро.јиде у Бечу 6., 8. и 9. априла о. г,, те је наговијестио, да су у тим сједницама ријешени аеки врло важни предмети, а обећао је, да ће о синодалним закључцима донијети и опширније што. Као Србе занимало је нас овамо највише оно, што је рјешавано о иредметима, који се тичу живота наше цркве у обадвије нравославне српске епискоиије далматинске, које су у задње доба на врло мучно искушење стављене биле. Желећи искрено и од свег срца свако добро и браћи православној у Буковини, ми смо ув.јерени, да је и за њих све најповољније ријешено, но признати морамо, да смо се врло обрадовали кад смо дознали, да је архијерејски синод буковинско-далматински пово.т>но ријешио и она питања, која су за православну српску цркву у Далмацији и Боки Которској од велике важности. А дозналн смо то из извода протокола синодског, који је у румуњском језику донијела черновичка „Саш1е1а" (бр. 4.. и 5. од о. г.) Буковинско-далматтгнска митрополија, као засебна црквена област новијег је датума, плод је нашег државног дуализма. Но и ако најмла!ја међу својим сестрама, самосталннм православним црквеним областима, митрополија ова добила је у тиодском свом усшаеу од 21. августа 1884. сигуран ослонац за могућност правилног развитка живота својег. У том погледу стоји она боље, него ли наша много старија карловачка митрополија, с којом су сви дијелови садање буковинскодалматинске митрополије били њекад у заједници управној. Ко хоће нека слободно тражи у носебним црквено-правннм изворима за нашу митроиолију и онима до 1868. године, а и у онима послије 1868. године, па инак не ће наћи тачне одредбе о томе шшо и како има архпјорејски синод наше митрополије да ради.

Привилегије, деклараторија, сабореко устројство ; еве то потире једно друго, а ипак једно друго не укида! У гомили протусловља тешко се наћи. Па тако се п догоди, да се један, кад му затреба, позове на нривилегије, други опет на деклараторију, овај на конзисторијалну систему, онај на устројство епархија, или на саборско устројство. У току од 200 година уређивало ее и ово и оно. Само највиши црквени форум, архијерејски синод, нит .је дошао до евојега устројства, нити до својега пословника, ни послије деклараторије, ни послије саборског устројства. И то нам се љуто свети. Но ја хоћу да говорим о раду еинода буковинско-далматинског у мјесецу аирилу о. г., на да се вратимо са овог неутрвеног пута по нашој митрополији. У првој сједници предсједавао је, као старији, епископ бококоторски Др. Герасим ПешраповиЛ , у поштеној и свесрдној службн цркви и народу својем ос.једели архипастир и књижевник. У почетку сједнице преставио је синоду именовани митроиолит као привременог синодалног канцелара архипрезвитера ставрофора, члана конзисторијалног Дијонисија Вејана. Тим поводом синод је закључио, да у смислу §. 19. т. з. синодалног устава то мјесто дефинитивно понуни, јер ће се тако осигурати извршавање нослова спнодалне канцеларије. По том су прочитана акта о именовању архимандрита Аркадија ЧуиерковиИа за митроиолита и исти од иредсједника позван, потписао је текст символа никео-цариградског н друга увјерења заклињући се, да ће се свагда чврето и неиомично држати учења, пракее и канона правоелавне цркве, на што је спнод ријешио, да се с обзиром на споменуто, а уз то п на повјерење, које именовани митронолит ужива у држави, клиру и народу, истоме подијели св. тајца хиротонпје, као архијепископу черновичком п митрополиту буковинскодалматинеком. Даље је синод ријешио још, да корпоративно подПесе благодарност ГВегову Цар. п Апост. Крал.. Величанству ради постављања митронолита, уједно да замоли и за будуће Највишу милост и заштиту православној цркви. У другој сједници, опет под предсједништвом епископа Герасима Пешраиови^а иредставио је енископ задарски др. Иикодим Ми-