Српски сион

Б Р. 22.

С тр . 367.

којим се баве и њихови судругови друге цркве. Лодјели иредмета иак по иојединим годинама имало би се штошта приговорити. На првоме мјесту уиада у очи ничим на свијету оправдано дијенање библијских повјести и утискивање мсђу њих катихизиса. Јер ако себиблијске повјести уче ради тога, што ће се на њих катихизис ослоиити, што у ствари мислим да и јесте сврха учења истих, онда откуд да дође катихизис прије новјести из новога завјета, кад су му ту баш најглавнији основи његови?! Или ваљда цијело учење катихизиса извире из онога, што се учило у би5лијској повјести старога завјета?! С друге пак стране, ако се те библијске новјести уче без обзира на оно што ће у катихизису бити казивано, и ако катихизис не стоји с њима баш у никаквој свези, онда зашто исти да дође између оба завјета, а не или нрије или нослије њих? Но иошто он стоји у свези са тим новјестима и на њима се оснива, то га трсба метнути нослије њих, наиме у 3. разред. Даља је незгода и у овом као и у остала два плана што седогматика цијеиа на два разреда, а при томе да се не узима у сбзпр иотреба тога, да се што је могуће чвршће утврде основи на којима она почива. Дух данашњега свијета није пријатан хришћанству, темељи на којима оно зграду своју црквену нодиже, нападају се са свију страна. Отуд потиче нотреба за хришћанску науку, да у уму и у срцу онијех, које она васнитава, што чвршће утврди баш те темеље. Наши уџбеници • слабо се са тијем баве. Истина, средња школа не би подносила Формалну хришћанску аиологетику, јер ова претпоставља више философског звања, но што га има ђак кад је у горњу гимназпју дошао, нредпоставља она уз то више и историјског знања, ио што га такав ђак има, уједно пак претпоставља она и више конкретног знања о ономе, што се у свијету нротив хришћанства износи, но што о томе знаде ђак из првих разреда горње гимназије. С тога се не може, а и не треба давати му у руке потпуну и свестрану хришћанску апологетику, али му се треба дати у руке књига, која ће садржавати разјашњење и образложење онога што он већ зна и на чему ће се даље њсгово религиозно знање моћп развијати. Та сврха може се врло згодно ностићи са такозваном опћом догматиком, која је нижа врста

анологетике. При говору о самим уџбеницима показаћу, каква би та опћа догматика од нрилике могла бити. Овдје само напомињем, да би она дошла у 5. разред, те би тако за 6. остала посебна догматика, оно уираво што и јест догматика и што се сада у 5. и 6. разреду учи. Према тим примједбама, а с обзиром на околност да чиста реалка има само 7 разреда због чега би се у њој или два предтета морала учити у једној години, или накједан изоставити — ако она остане са тијем бројем разреда, што није вјероватно ио ономе, како се чисте реалке данас претварају у реалне-гимназије са 8 разреда — у коме случају би ја пристао да реалци не уче црквеиу усторију, изгледао би наставни план овако : 1. разред гимназије и реалке: библијека повјест старога завјета, 2. разред гимназије и реалке: библпјска новјест новога завјета, 3. разред гимназије и реалке: катихизис 4. разред гимназије и реалке: литургика 5. разред гимназије, реалке и 1. течај препарандије: опћа догматика, или наука о откривењу 6. разред гимназије, реалке и 2. течај препарандије: посебна догматика 7. разред гимназије, реалке и 3. течај нрепарандије: моралка 8. разред гимназије, реалке и 4. течај нренарандије: црквена историја. Примједбе: 1. Гдје је један катихета за више разних средњих школа, састају се ученици једнаких разреда из свију школа на заједпичке сахате вјероучевне. 2. Учитељски приправници имају осим тога још 2 сахата за катихетику и катихетске вјеџбање, а 4 сахата недјељно за нојање и нравило црквено. 3. Недјељом и празником држи се нрије литургије 1 сахат заједничке ексхорте. 4. У два најнижа разреда унотребљује се један дио времена одређеног за катихизацију на учење црквенословенског читања н пиеања. 5. Исти предмети узимају се и у односним разредима свију оних школа, које претпоставл.ају свршену основну школу, Исти такав план имао би се пронисати за средње и њима одговарајуће школе у ужој Угарској.