Српски сион

С тр . 362.

„СРПСКИ СИОН ."

Б р . 22.

онога, који то зна, Цркву своју и свога свештеника, па би чули били, да је Ои на уста Сина Својега, Спаситеља пашег Исуса Христа свијету казао већ о томе оно, што свијет треба да зна. А казао је, да је то Његова тајпа, о којој пе зпа нико, иего Сам Оп (Мат. 24, 36) и казао је на усга ЕБегова, да није иама знати времеиа и љета, јер то је Отац наш задржао у својој власти (Дјела апост 1, 7) и казао је на уста избраника Својег, св. апостола Петра, да ће тај задњи дан доћи, као што долази лупеж ноћу (II Пстр 1, 10), дакле да ће доћи изненада. И дознавши, да је Бог то и тако о дану томе већ казао, одмах сте могли знати, да Он не може допустити, да се у име Његово код св. Петра Чврстеца о том говори и свијету објављује, јер Он је већ рекао, а Нзегова се не пориче. Ви сада ваљда веК увиђате. како је нужно на много штошта пазити и много тога знати и силесију тога на уму имати, ако човјек није рад, да сам себе вара или да од другога буде нреварен у тако светој ствари, као што је сазнавање воље Божје и дјелања Његова у свијету. Знам да морате увиђати и то, да ви сами за се нијесте кадри при том послу све разликовати онако, како треба Па вам за то и не могу довољно напрепоручивати, да се особито у таквим питањима чврсто држите онога, што Црква ваша о том учи и што вам је једино кадар свештеник Цркве ваше разјаснити. Никуд и ником не смијете се на другу страну обраћати и никог другог слушати, осим свештеника Цркве своје, који је за то ту, да вас ноучи и научи у оиом, што је за вас важпо, а што ви не знате и не разумијевате. Баш ми је мило, да овдје видим толико и вас из Цркве римокатоличке и од братског народа хрватског. И за вас може ова поука моја бити од користи, јер и ваша Црква исто тако учи у питању о чудесима. Сигурно је и од вас ко био тамо код св ПетраЧврстеца, па можда сте тамо слушали и ироповијед тамошњег жугшика, који је народу морао од нрилике ово исто говорити, што сам ја сада овдје говорио, а ако је нротивпо овом говорио, онда се није ни он одвојио од оних

бездушних људи, који вам толико времена украдоше, пред свијетом вас оерамотише, а нред Богом вас кривцима учииише. Народ мој српски нравославне Цркве живи у овим крајевима с вама већ преко три стотине годипа и дијели с вама добро и зло у овом дијелу паше миле домовине, који је крвљу и ваших и наших дједова од иекрета освојен и очишћен. Измијешане су њиве ваше у иољима и куће вагне у селима, ви се мпјешате на послу и састајете се на оцмору, у радости и у жалости нађете се једпи уз друге, чак бива и то, да и у еродство једни с другима улазите, а ево и у Цркви се истој састанете, али ипак ви сте одржали сваки своју ношњу, евоје обичаје, своје особине у говору, тако да се једни и други на први поглед распознајете. Па и у души вашој има њеке разлике. Би од хрватеког парода и римокатоличке Цркве њекако више пријањате уз оно, што је иеобичио, него што то чине Срби. Из ваше средине чешће се разносе гласови о чудесима, пего ли из наше. Наш свијет је само лаковјеран, на се узбуни, кад се између вас почне о новом каквом чуду говорити. И како су та сва ваша чудеса, о којима се овдје и ондје прочује, ноказала се као обмана. или нросто да речем лаж, то је наравио било штете и за вас и за наш православни српски свијет. Моји Срби ако кадгод и почну о обмани каквој својој као о чуду говорити, обично се иа том и сврши Али код вас је то друкчије. Ви ударите одмах у процесије и велике скупове, јер ви тај лијепи обичај процесија својих толико волите, да их прпређујете и онда, када томе ни прилика није. И кад се на једном мјесту увјерите, да сте се Преварили, ви онда изгледате, од куда ће онет доћи какав глас о каквом чуду, а ови моји поведу се за вама, и ето онда велике штете и срамоте н грјехоте за све скупа Мислим дакле, да ћ^те и ви користити се овим мојим данашњим говором и да ће вам боравак данашњи ваш у светом овом храму бити за умирење срца и просвјећење душе, и молитве ваше, које сте данас тако побожпо и предано Богу слали иред сзетим овим олтаром, не ће остати