Српски сион

С тр . 4С0

СИОН."

Б р . 24.

вра1цен1И вђ свои епархји " Ми из горњег не видимо, да руски епискоии осим чланова сипода учествују при избору епископа, а ни то да се У синоду 110 турнусу мсњају, него неки се иоетављају указима за доживотне, неки за привремене чланове синода. У иогледу права тројне кандидације иаших митронолита разликује стари пон „саветујуку" кандидацију пре Стратимировића и „импера тивиу" од његова времена. Само где је основ? Обвезаће нас, ако иам то докаже. Што се тиче Св. Саве, да ли је он шпљао епие.чопа Методија у Рим и тражио круну обећавајући за то да ће превеети Србпју у римокатолицизам, знамо ми шта на основу Доментијана нише Голубински у свом Очерку од 1871. Али нослушајмо, како оцеАује то место у Доментијану арх. Иларион Руварац, којега оцена више вреди од оцепе Голубинскога и оцене нас двојице. У Гласнику Далматинске впархије за год. 1893 стр. 59 —(>0 штампано је једно његово писмо о том иредмету из кога ћемо навести само ов« место: „Сава је посвећен за Архијереја г. 1219 и кад се он те или иочетком следеће г. 1220 вратио као Архијегшскон у српску земл.у, затекао је оп брата свога већ као крунисанога крал.а. Св. Сава није дакле био у Ср бији, кад се радило, да се добије круна из Рима по познату цеиу, и св. Сава иије слао, није као „ваеиитапик" св. Горе могао слати свога Епископа Методија у Рим к папи поради круне за брата СтеФана, с којим се он баш свадио због тога, нгго је овај стао нагињати к западу и тражити круиу од папе по скупу цену: промепу вере и иодложности своје и својих римској столици. Св. Сава дошавши у државу брата свога крунисаног већ краља признао је то крунисање круиом нз Рима посланом и по легату папипом за свршеи чип, те му је нрви посао био, да поправи оно, што је брат његов чезнећи за круном погрешио био: да одврати краља и све оне, који су иристали били уз краља, од Рима п да их утврди у правој вери... И то је Сави исиало за руком и за то је он и пазвап нрвим нросветитељем српеким и по смрти св. Савом." Но старом пону нотребноје оиаково схваћа ње казивања Доментијанова, какво је иашао код Голубинскиг_и Нихлера (!), да оиравда II. Кенђелца,. Јгој-њ.^аљда тек није учинио исто што и св.\ : : СаТ1 11^а&»примимо схваћање Голубиискога. то13| : јћ)ји је за митру владичанску

обећавао унију, бројите, ви стари иоие, у последњем члапку вашем међу „наше боље л.уде". Какав је ко онако и мислн. II кад пе би били на крају свога одговора, бацили би перо и ие би наставили доказивање, да. је два нут два четир, нити су нам потрсбне речи, да доказујемо ваше морално слеиило; ви га сами довољно јасно откривате, а нама не остаје друго, него да останемо неми и запрепаштени гледаоцн. Ако хоћете још једар^д да нае изазовете да вам одговарамо, моћи ћете то учинити само стварном анализом нашег чланка, оенованом на <1>актима, јер разлозима из главе, ма вам мозак био унраво имензан, не ћете моћи ништа учинити. М. Ј.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш Е Е. (Његова Светоет, св. патријарх Георгијеј отпуговао је у прошли иетак брзпм возом у Будимиешту, да присуствује седннцама делегацпја. (Каноничка посета). Високопреосвештени госнодин енископ горњо-карловачки Михаило ГрујиЛ отпочео је б. о. м. каноничко ирегледање своје дијецезе у во.јнићком протоирезвптерату. Високоиреосвештенн епископ Михаило је досад нрошао п прегледао све остале крајеве своје нростране дијецезе. Он је, ето, ирви горњокарловачки епискои, којп је црошао и носетио целу своју, ту велику и огромну дијецезу, не жалећи разних труда н незгода, не обзирућ се на многобројне неугодности, па и оиасности, с којима је нутоване кроз кршну Му дијецезу скопчано. Не жалећи себе, ево ће овога лета да доврши велико и богоугодно аностолско дело, првог прегледања своје дијецезе, колико јединствено, толико од неироцењеног религиозно-моралног, верског и нацијоналпог интереса за тамошњу нашу цркву п народ. Милостиви Бог нека високопреосвештеном епигкопу М.ихаилу и на овоме путу буде у номоћи, нека Му благослови труде и апостолске нодвиге! (Сабороки Одбор) сазвам је у своје редовне седлице за нонедељак 17. (29.) јуна о. г. (Митрополит призреноки Диониоије) умало што не би жртва страиЈ&ога злочпна разузданих турскпх жандара. Ономад се Митронолпт Дионисије враћао у Призрен са обилажеша своје Еиархпје. Жандарп ухватшџе бусије на месту зваиом Караноток близу