Српски сион

С тр . 416.

„СРПСКИ СИОН."

Бр . 2б.

сва својсгва члстс суичане светлости. Једна мала стаклена кугла, која пма у себи те нове светлости доста је, па да-осветлп собу као да је дан Светлост та пе трепти, воК сија као сунчани зрак. Уз то Једна таква кугла може да сија неограничено дуго, и у Теслиној лабораторијп пма таких куглнца, које светле већ годинама увек нстом јачпном. Овај свој нроналазак усавршио је Тесла после четири годнне истрајна рада. (Правоолавна српска црква у Љесковцу на Плитвичким Језерима.) Пре 10 година васнована је мисао међу тамошњим сриским родољубпма, да се на Плитвичким Језерима, а у месгу Љесковцу, подпгне црквпца. У своје време нздао је „одбор за градњу сриске нравославне црквице у Љесковцу," на Плитвичкпм Језеримаа овај нозив: Тко је једном само посетио дивна „ Ллитвичка језера и у кршној Горњој Крајини , тај се није могао доста нахвалитп оне природне красоте, којој је мало равпих. Ну ако је ири том бацпо поглед па она мала селца, што језера окружују п на иизке разштркане кућице, у којима миогобројан народ- станује, те ако је уз то изиитао кога или се сам осведочио о том: како тај народ у том усамљеном забитном крају живи, — морало га је такнути у души хрђаво и чемерно стање тога народа. Одељен од света, који би му могао добрим иримером, упЈтом номоћи и просветпти га, а лишен цркве и школе — та дна тсмелм просвете — народ је овај у свему и свачому грдно заостао. 575 душа неужива никада поуке у вјери Христовој, — нити је уживатп може, јер три сата у округ нигде нема свете богомоље. Како услед тога стоји морал и религиозно осећање код тога народа, само се по себи разуме; а како се тек нодмладак у помањкању тога одгаја, — тужно је ц сноменути. ■— Зато је потреба црквице у Љесковцу на „Плитвичком језеру и као средишту свих околиих места, иостала врло нуждном. То је увидио п сам народ, те је радостио ноздравио дозволу и благослов своје духовне власти за градњу црквице и иринраван је исту градњу свнм силама подномоћи. Ну тко иозна крајњу сиротпњу овог иарода. тај је више негс уверен, да су те силе врло слабе п да се њима црквица нпкад иодићи неби могла, ако не буде иомоћн са стране. Ради тога се нодписаип одбор овим обраћа свим родољубима са молбом, да новцем иритеку у п омоћ овом светом и богоугодном дјелу и тако учиие велику задужбину овом бедном народу. Наше православне сриске оиштине пак умољавамо, да у свом подручју скупљање нрплога нредузму".

Као што нзм један угледан родољуб и Србин из Осека сада пнше, та је црква подигиута, али нпје још довршена у својој унутрашњости, нпти је снабдевеиа св. утварпма. Да пе би нобожна и родољубива мисао подизања те, тако нотребне тамошњој нравославној и сриској браћп нам цркве, иа половици свога остварења остала иеизведеиом, замољени смо, да се примпмо скупљања нрилога у ту цељ н да то скупљање преиоручимо нашем овештенству и оеталпм родољубима. Мп то радо и вољно чинимо. Браћу свештенике, господу учитеље и сваког родољуба молпмо, да настоје у евојим круговима око скупљања тнх нрплога II најмањн дарак добро ће доћп нашој браћп тамошњој. Скунњене нрилоге треба послати уредништву овога листа, а коме је наручније може свој нрилог непосредно овамо нослатп. (Дига борбе са атеизмзм"). У Француској, коју многи сматрају огњиштем безверја, долазе најбољи умовп до уверења. да треба оиет поћи на извор вере, на да се загаси жећ душе, која пн у Француза није друкчија него у осталих људи. Поврагак религпји, схваћеио.ј не у смислу манифестације-овог и оног спољашњег култа, него у смислу вере у живог Бога, то је поклич којп данас енажно продпре кроз Фраицуску, сузбијајућн забл) т де којима је успљенн атеизам дуго Француску мучио п многа јој зла ночинио. У Паризу се бпла основала већ од дужег времена „Лнга борбе с атеизиом." Тој Лизи био је на челу, ових дана нремииули, стари, искусни н опробаии мислилац и државпик Ж ил Симон. Уз Жил Симона бнли су на челу тој Лизи: Артур Дежарден, Шарл Вадннгтон, Анри Жоли и Жил Севесгар. Та Лига до последњег времена ннје давала јавне знаке животу своме, али је у најновије време издала ианпфест (још за живота Жил Снмона), који је ирокрстарио кроз сву Француску штампу и после којег се за кратко време одржао читав низ јавннх предавања у Паризу п у департмашша. Народне масе жедно појурпше у авдпторпје, где им се, судећи по томе, што о томе говоре озбпљни органи штампе, нружпо случај, да за часак забораве на парламен еиарну борбу, која притиште све класе јадиога парода. У тој земљи, где је све, као што изгледа, подвргнуто сумњн, где се све смешало у једну хаотичку масу, где се врхови друштвени слили са својим антннодима, налазе се, сад се вндп, стотнне хиљада људн, жедних вере, где траже сиасења у њој Манифест, кога је издала „Лига борбе с атеизмом,,, обраћа ее на све пошсеие људе, на све којима је драга величииа Француске, и нозива их