Српски сион

С ТР. 410,

„СРПСКИ СИОН."

Б Р. 25.

дјело, макар како добро било. Тајне вјере, не умањују ејај њен, већ ју освјетљују још више, и узвисују над све системе филозоФСке и људске. Молите се дакле Богу, да ојача. да укријепи вјеру у вама! С талијанског превео Јован Узелац свештеник. Оеновни принцип римског католицизма. — Н. Бјељајев. (Наставак) Те речи католичког богослова доказују, да је протојереј Лебеђев имао потпуно право, што је карактерисао нроповед ултрамонтанаца о покорностп верних папи, као проповед најсавршеније бесправности, која убија у хришћанину не само вољу, него и ум. Оавршено је нравилна такође и она његова опаска, да се роиска нослушност пани застуиајући место вере у Христа, мора назвати врлином спецдјално латинском, јер се она само у римској цркви доводи до те крајности, када се потиру сва права човека хришћанина, када се од њега одузима разум, и он се лишава слободе. Може се, у ос/галом, иитати: не нзопачују ли сами римски богослови црквено учење католицизма ? не дају ли догматима своје цркве такав смисао, какав они у истини немају? Када се послушност иапи иставља као врлина, која заступа место ве]>е у Христа, то немамо ли ми овде посла тек с доктрином једне школе, а не римске цркве? Најбољи одговор на та питања дају катихизиси, који су примљенн у католицизму за школску употребу. Некада је и католицизам истављао веру у Христа као прву иогодбу за снасење. А сад се у исправљеним издањима катихизиса раније састављених, појам: „веровати" претворио у други: „покоравати се паии". 1 Из те фалзификације катпхнзиса сме се учинити закључак, да оне теорије, које су се раније обрађивале само у богословској школи ултрамонтанства, т. ј. господствујуће партије у католицизму, која је свагда изједначивала себе с римском црквом и налазила се у најтешњим односима према римској курији и под покровитељством 1 М1 сћап(3, с!е 1а ГаЈзШсаНоп <3е8 СаЉесћЈзшез ^гапса18 е! <1еб Мапиећч (1е 1ћ^о1о^1е раг 1а раг^е готап181е <1е 1670 а 1868* Рапз. 1872. р. 72. Гг1е^г1сћ. Ое8с1п • ћ!е 4©г уаикатсћ. СопсИ. I. 524. Вопп. 1877.

самога папе, да сад већ ступају као доктрине опћепризнате и оићеиримљене у католицизму, у форми црквеног учења, са значењем догматичким, а не тек под видом ириватног богословског мишљења. Свему реченом о нослушности, као сиецијално.ј врлини латинства, мора се додати, да, будући врлина беснравности и бесмисла, она не може имати нпкакове моралне вредности и чак се мора признати као нречага и нрепона за морално развиће, јер тамо нема и не може бити моралног прогреса, где је слобода паралпзована, где је разум осуђен на мртвило, где је све основано једино на сленој покорностп, где човек ради, по изразу језујита, као машина, а не' као слободно-разумно биће. Истина, п у источној цркви се иослушност високо ценп. Али иротојереј А .Тебеђев с правом онажа, да се „она схваћа овде као васиитно средство, као најбољи п најсавршенији иут да се у човеку искорени греховна воља, упорство, тврдоглавост и високоумл>е, и у исто време, као превасходно средство да се усаде н укорене у души добра расиоложзња: смиреност, незлобивост, самоодрицање и уопће све добре навике. А у католицизму је послушност средство да се хришћанин свагда одржава у стању детињства и ностојаној зависности од црквене власти ". 2 Тенденција паиизма да се народ одржи у таком стању, да се религијозна мисао његова не би могла управити на испитивање и свесно усвајање истина вероучења, нај јасније избија у декретима еиископа Рима и западних сабора у погледу читања Библије световњацима. Сам је, Господ рекао: испкпм'ите иисанТи . . . . и та с!Јтћ скид^ктелкствКнмрлА л1Н'к (Јован У, 39), Огуда је јасно, да исиитивање Писма води вери у Христа. Да таково разумевање речи Господњих јесте правилно разумевање, да иснитивање Писма заиста води вери у Христа и утврђује у њој, доказ је томе ирииоведање књиге Дела аиостолских о резултатима иребивања н проповеди апостола Павла у срединн Веријаца, нж{ гцнлша слбко со кгкл^а оусЕрдњих, ИО КСА ДИИ рлзс8ждлк»ф{ ПИСЛН1А, Л111 Е С8ГК с Т а така'; лшозп оуво цј ни\% к-кровлшл (Дела, XVII, 11). А но мишљењу паписта, које најодлучније иротивуречп и неноречној речи Госнодњој и наведеном факту из историје аностол2 Протојереј А. Лебеђев. 0 главенетву папином, етр. 61. 52. Петроград, 1887.