Српски сион

Б р . 25.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 413.

могућнооти мора бити јасно и схватљиво, све и у свима мора изазвати јасну и одређену мисао, ко.ју нрати исто тако јасан осећа.ј, који јој иотпуно одговара". 1 Рпди тога се при богослужењу источне дркве употребљава иекључиво вокална музика. А у цркви римско-католичко.ј над вокалном музиком нри богослужењу одлучно господари инструментална музика н пмаде много више предности пред њом. Православни религнјознп осећај сматра, да та практика не одговара потнуно захтевима хрингћанства, напме из тога разлога, што су утисди инетрументалне музике, ма како она била летта, сами по себи свагда н неизбежно тамни и неодређени. Истина унотреба инструменталне музике је освећена богослужбеном практиком јеврејског народа. Али у дрквених отаца наилазимо на напомену, да п ако је инструментална музика била допуштена у старозаветној богослужбеној пракси, да је то по снисхођењу тврдоглавости јеврејског народа, да би био отргнут од шумних незнабожачких нразновања и молитава. 1 (Наставиће се). 1 Правосл. Обозр^ше, 1860 новембар, стр. 378. 2 Филлрет архијепиекон чсрииговскн. Исторнческ1Н обзорг. п1>сноп1;вцсвђ и п'11сноп1;н1л греческоп перквиДруго изд. Черннгов. 1864. стр. 264. Повјереница. коју је свештенетво протопрезвитерата Лимког опремило евоме Епиекопу Диједезану, виеокопреоевештеном г. %ихаилу Грујићу еа евога збора, држаног 16. маја о. г. У Грачацу. Ваше Високоиреосвештенство, Најмилостивији Архишстиру! Свештенство иротопрезвитерата Личког сабрано данас на заједничку исповјест уГрачацу радо употребљује и ову прилику, да Високопреосвештенство Ваше увјери о својој синовњој љубавн, те појмећи сву тежину узвиигеног положаја Вашег, радо полаже сву своју снагу на вољно располагање у руке Високонреосве штенства Вашег, не би ли с тнм колико толико олакшало тешко бреме узвишене службе Ваше, те видећи у сваком акту Високопреосвештенства Вашега најдубљу мудрост и најчистпју љубав према цркви нам светој, и дивећп се мудрости, а подражавајући љубави, сматра све нападаје, које је Христос Спаситељ нредсказао и аиостолима својима, и свима њиховим прејемнпцима,

те од којих ни Ваше Високопреосвештенство, као један од истих, није могло поштеђено бити, излијевом мржње духа нечистога, према цркви нам светој, и одбија их најодлучније, гледајући уз.јек, у сваком нанадају на Вас и нападај на себе, а у слави Вашој и славу своју. У Грачацу , дана 16. маја 1896. Мојсије Мајсторови$ с. р., намјеснпк, администра тор протопрезвитерата; Протојереј Милош Лали^ с. р. Исо Калини$ е. р. нарох Радучкп; Јован Богдановиб с р. парох Дивосељскп; Никола Шкрби$ с. р. парох Бривнанскп; Манојло Дошен с. р. парох Почитељски; Данило Чучкови& с. р. иарох Сувајски; Исак Дими$ с. р. парох Острвички; Милош Личина с. р. парох Понински; Петар Брки& с. р. иарох Прибудићки; Петар Крајинови$ с. р. парох Куљски; Гено Или! с. р. парох Госпићки; Хор^е Алаги$ с- р. парох; Еуро Орли$ с. р. парох; Никола Мајсторови$ с р. парох; Андрија Цвјети$анин с. р. парох, Симо Војводи! с. р парох; Миланко Бори$ с. р. иарох; Тоде Трбојеви$ с. р. парох; Томс Манди$ с. р. нарох; Атанасије Оклопџија с. р. нарох; Петар Милојеви$ с. р. парох; Јован Узелац с. р. парох Зрмаљски, Петар Мајсторови$ с. р. канелан Зрмањски.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Његова Светост, св. патријарх Георгије) вратио се у своју резиденцију у прошли петак, лађом. (Радаа архидијецезалних епархијских власти у Ср. Карловцима). /. Архидијецезална конзистпрчја у својој седнпци, држаној 16. (28.) маја о. г. нод продседништвом 1Бегове Светости, преузвшиеног г. патрпјарха Георгија, рсшила је н ове предмете: Пзјава предстојника кр. зем. владе, одела за богоштовје и наставу, нресветлог г. Отона ил. Крајчовића, (на овоконзисторпјалну честитку прпликом превпшњег му нменовања за предстојника истог одела), да ће му свагда на уму бити напредак и бољитак срп. прав. цркве и школе, узета је на иовољно знање. — Узет је иа зиање пзвештај Његове Светости, да је свршеиог богослова Добривоја Мнковића из Боботе 14. маја за ђакона, а 15.. н. м. за презвитера у карловачкој саборној цркви руконодожити благоизволила. — Пз званичнпх обзира стављено је овоконзисторнјално решење, којим је речени богослов Добрнвој Миковић онредељеп за адмииистратора