Српски сион

бр. 26

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 431.

директне потврдс пи у Св. Писму ни у натролошким датима. ППодпе је рационална теорија, која сс одржава усиљеним тумачењем Св. Писма, неправилним натроиошким изводима, нетачним објашњењима историјских догађаја; тавно, хронолошки неодређено норекло тога уметка код римокатолика нај јасније говори на штсту његовог догматичког значаја. Дукоко уверени у истинитост свега номенутога, ми завршујемо овај одговор речима нане Јована ТШ, који је писао блаженоме Фотију: , г ип не само што иеговоримо то (т. ј. ДИогрхе) него чак и оне, који најпре дрзнуше по своме неразумевању да то учине, сматрамо као људе који изврЛу божанске речи, и разоравају богословље Христа Госмода, аиостола и отаца, што нам саборно иредадоше свети Символ" ! . . . Г. Веселиновић је своју расправицу написао тако занимљиво и зачинио ју својим згодпим начином и методом, да се она даје у сласт и на душак прочитати, па да и лајик, — а бого слов већ никако, — не осети, да има посла са питањем суптилног догматичког карактера, са нитањем, које се толико и толико расирављало и нредметом нолемике бивало. И ако је опсег расправице узак и мален, па њезин задатак и скроман, те по томе, и ако автор њезин није могао у њој изнети цео материјал свога доказног арсенала, радо ћемо признати, да јег. Веселиновић свој предмет ревно иснитивао и уиознавао се са материјом и литературом његовом, и да је познат са изворима, који су за проучавање у нолемици са западњацима нотребни. Г. Веселиновић је био питомац кијевске духовне академије. Као што његови досадашњи радови засведочавају, г. Веселиновић није своје време у духовној академији цропустио тек да сс тамо буде и именом академије опда неке прстензије виндикују, него се тамо трудио и спремао, радио је и учио, као и још иеки његови другови у Србији, који такођер својим радовима засведочавају то, а чему се ми од срца радујемо. Г. Веселиновић ће, као што дознајемо, о држав ном трошку једну годину провести сада и у Риму, ради исиитивања и проучавања, и даљег свога образовања, чему се наша богословска наука и књижевност има доста разлога радовати. Ми поздрављамо г. Вееелиновића као иова но ревна раденика на богословској нам књижевности. Он је пошао добрим нутем. Показује воље, мара

и снособности за рад. Нека му недостане никад ни истрајности. - Како њему, тако ни осталој господи београдске богословије, коју је „Весник Српеке Цркве" знао и могао окупити око себе, а ради чега у место иризнања, шаље му укоре и неумесна нребацивања неки брат из Србије у IV св. „Босанско-херцеговачког источника". На така се замерања не треба обзирати, него ваља радити и опст радити. А истрајаи и добар рад присили временом како незнање, тако и завист, да му се ноклоне и скину капу. —р —

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Посвећење) новоизабраногаи превшнње потврђеног енископа вршачке дпјецезе, влсокопречасног и впсокодостојног господпна Гаврила ЗмсјановиЛа; биће 1. (.13). јула о. г. у понедељак. (Саборски Одбор) држао је, нод иредседшштвом Његове Светости, преузвншеног г. патрпјарха Георгије своје седнице, од прошлога нонедељка до суботе. Присутич су били: високопреосвештени г. енископ пакрачки Мнрон , преузвишени г. Данило Станковић, иреч. г. нрота Ђорђе Влаховић, г. г. Мпша Рогулпћ, Др. Ника Макспиовпћ, Др. Јосиф Јагић, Др. Тоша Недељковић, Јусгин Коњовић, те чиповиици Саборског Одбора као известиоци. Седнпце су држане нре и после подне. (Соднице архидијецезалних епархијоких власти'. Административнн одбор сазван је за 26, а конзисгорпја за 27 јуни. (Рад&а архидијецезалних епархијских власти у Ср. Карловцима). п. Архидијецезални административни одбор , у својој 17. (29). маја о. г. држаној седнпци, нод нредседништвом Његове Светостп, преузв г. патрпјарха Георгија, решио је ове предмете: — Узета је на знање (и пзвестпће се запнтересована странка) одлука Саборског Одбора, донесена у погледу нризива, правије утока, Тоше Миланковића пз Даља против овостраног решења, којим псти утецатељ није потврђен за иредседиика цркв. општине у Даљу, те којол одлуком је тај призив одбијен, а овоодборско односно решење иотврђено. — Извештена је црквена онштина Миклушевачко — Чаковачка и тамошњи парох Ј. Ч., да је Саборски Одбор ставио у течај и на псплату дозначио. црквеној општинн тој, у сврху допупе дотације свештеничке, из јерархнјског фонда подарену п вис. владом одобреиу припомоћ од годишњих 200 фор. с тпм, да се горња нрппомоћ пароху тамошњем у тромесечшш оброцима у натраг