Српски сион

С тр . 430.

„СРПСКИ сион. и

Б р . 26

непогрешивости римских пана ; највише смета жељеном сједињењу њиховоме, раснрављано је од У] века, па до данас. То питање има сво у огромну литературу, од сииса св. отаца, те радова нравославних и римских богоелова. То је иитање и у нашој маленој црквеној књижевности расправљано у засебним књигама и но разним листовима. РаЗуме се, мпого и много више и исцрнније у грчкој и руској богословској књижевности. Као најбољи до сада рад о томе нитању код нас Срба без сумње је односни део у нознатом делу бившег архимандрита Др. Никодима Милаша, а сада преосвештеног епископа далматинско-истријског, „Кирил и Методије или:Истина Православља." Расправа г. Веселиновића, коју овде ириказујемо, не може се пресуђивати као дело намењено свестраном излагању и исиитивању постављеног питања (Шоф1е. Она не износи потиупу полемику његову. Расправа г. ВеселиновиНа написана је, као што смо видели, нарочитим сувременим новодом. те по томе је имала и своју засебну сврху; да одговори чланку, који јс штамиан у „Ка1. 1л8Ш." Она је томе задатку и одговорила. И према томе је можемо похвалити Г. Веселивовић у својој расиравици врло згодно и ланидарно полемизује са писцом „К. 1л81а". Сваки ириговор овога побија се у раснравици тој одлучно и сигурио. Аргументи, коЈима нолемизује г. Веселиновић, јаки су, и ирема оисегу расправице сходао изабрани. Нисац „К. 1д81а« н. ир. ириговара: „гараДпе ви сгкте та1о ро та1о орсепИо рпћуаШе ИИодие, иргауо 0111111 1841Ш ргаУОШ 1 ПаСШОШ, како 811 рпје рг1ћуаШе оуај ро 18(;ос1пт ђ18кирша ЛотекпиИ с !оте1ак (!) и 81т\ г о1и шсејвкот: кој1 ргоПа21 ос! Оса." Г. Веселиновић одговара: ,Али, изгледа да ће бити врло велике разлике између ширења симвзла и ширења уметка ИИодие. Символ (а не „с1оте!ак") П Васељен. Сабора усвојиле су одмах све цркве на томе основу, што су одлуке Васељенских Сабора законски обавезне за сву цркву. Уметак ГШодие пије се усвојио одмах, и није усвојен свуда у целој нркви. Многи су векови нрошли докле се он утврдио само у занадним црквама, а на истоку не чита се ни данас. Од постања свога на до половине VIII века овај многозначајнији уметак није прешао границе Шнаније. У другој половини VIII века пређе у Галију и одатле, постуино у Германију и нај-

после Италију. 1 ) И најзнаменитији паииштани нризнају, да је Рим најпосле усвојио ову ,истиниту веру." Вецер и Велте, напомињу да многа различита мишљења постоје о времсну кад га је Рим усвојио, да већина мисли, да се то догодило тек 1014—1015 год. за папе Бенедикта VIII, но сами се држе мишљења, да се Шшсцте око половине XI века утврдило у символу римске цркве. 3 ) Има још једна значајнија разлика. Символ 11 Васељ. Сабора распростире се из религијског центра, из Цариграда, у потчињене цркве; уметак ИИосре шири се супротним правцем: од обласних цркава он иде Риму, центру западнога Хришћанства. И Рим, ноносан својим аностолством и ириматством, у место да одређује и руководи у вери, сам прима руководство и одредбе вере од оних цркава, које нису апостолске, од цркава у којима се смењиваше јереси, у којима чак и врховиа, јерархија беше заражена јеретичким учењем адопцијанским. 8 ) То је Факат, и у толико непријатнији, што у себи носи сведоџбу против авторитета нанског и на Западу." Тако ажуран и убедљив је г. Веселиновић при побијању и тобожних историјских, патролошких и егзегетичких навода, којима обично западни богослови бране и правдају недогматички и самовољни дометак ДИорие. Кво како реасумира г. Веселиновић своју расиравицу и како ју завршује: Историска ®акта не тврде, да је КШогЈие изазвано потребама пшанске цркве, јер су се иотребе њене, у погледу на учење о Св. Духу, нодпуно могле задовољити догматским одредбама I и 11 Васељенског Сабора. ГШосЈие се најнре јавило у ишанској цркви (589 г.) као случајно, и са свим нерегулисано мишљење, које је добило објашњења тек на VI и XI толедском сабору. При томе, оно се никад није у Шпанији разумевало у томе смислу : да Св. Дух има два начела за своју Иностас, као што је то, у доцнија времена, сабор Флорентијски растумачио и Рим нрихватио. ГШос[ие није никакав догмат, јер, и но нризнању самих римокатоличких автора, оно нема ') Реггопе. Ргае1ес410ме8 Т1)ео1о^1сае, то1. IV. '271 р.; Ваиг. Уог1е8ип§еп ићег сИе сћгјв!. Цо^тев^евсћтсћ^е, 11 В4. I. АћвоћпШ; 58, 5д. 8. '-) \Уе12е1" ип(1 ^еИе'$. К1гећеп1ех1коп, IV I'(1. 1492 8. 8 ) Реггопе. Ргае1ес41011е8 Тћео1о§1сае, уо1ит. VI, ра§. 146, одељак: (1е А(1ор41ап18то.